Новосађанин оптужен за трговину људима данас пред судијом

Он ће на главни претрес бити доведен из притвора, који му је последњи пут продужен до 15. маја.

Д. П. су припадници Министарства унутрашњих послова, у сарадњи с Вишим јавним тужилаштвом у Новом Саду, ухапсили 23. марта прошле године и он се од тада налази иза решетака.

Јавност је о свему сазнала дан касније када је објављен снимак на којем се види како припадници МУП-а такозваним овном разваљују врата на више локација у Новом Саду, где су се пружале услуге масаже. На снимку се чује како полицајци, након уласка у станове, вичу: „Полиција, лези доле”, а потом се види мушкарац, вероватно „клијент”.

Против Д. П. је, подсетимо, оптужница подигнута 17. августа прошле године, због поменутог кривичног дела у односу на шест оштећених лица, а за кривично дело за које се терети запрећена је казна затвора од најмање пет година.

Како је тада саопштено, П. Д. ставља се на терет да је злоупотребом тешких прилика врбовао и експлоатисао ради проституције 14 жена, за пружање сексуалних услуга клијентима у његовим импровизованим салонима, на четири локације у Новом Саду.

У циљу заштите жртава сексуалне експлоатације, јавни тужилац је оштећеним лицима решењем одредио статус посебно осетљивих сведока.

Жене које је ангажовао ухапшени пружале су услуге масаже на више локација у граду. Како је за наш лист у писму “Дневнику” потврдио сам Д. П. (пуно име и презиме познато редакцији),  услуге су нуђене су преко огласа, а први контакт би био телефонски, након чега би се договарали у вези са масажом, а тек потом би муштерија долазила на адресу. Када би клијент дошао испред локала, требало би поново да позове и јави се да је испред, како би проверио, како у писму наводи Д. П., “да ли је завршена масажа са ранијим клијентом, јер су били у питању мали локали”.

- У тим малим локалима су се радиле масаже које су трајале од 45 минута до сат времена и цена масаже је била 2.000 динара, као и у свим другим салонима - наводи у писму оптужени.

Иначе, Д. П. је писао је из притвора “Дневнику”, у више наврата и у писмима истиче да је суд тај који треба да утврди да ли су те жене биле у тешкој материјалној ситуацији, а он то користио, па их врбовао и експлоатисао.

- Истине ради, а што није спорно, у салонима је радило, у свим периодима, укупно седам масерки, од којих је једна добила отказ. После пет месеци расписан је оглас за пријем уместо ње, на који се јавило седам жена, од којих је једна, евентуално, требало да буде примљена - појашњава у једном од писама Д. П. и наглашава да су то били салони за масажу, а не бордели, како новинари желе да прикажу.

Д. Николић