Одлучивање о изручењу Харадинаја 27. априла
БЕОГРАД: Одлука истражног већа Апелационог суда у Коламру поводом захтева Србије за изручење Рамуша Харадинаја Србији одложена је данас за 27. април, речено је Танјугу у том суду.
Портпаролка суда Санда ди Роса је Танјугу рекла да је та седница, на којој се очекује да суд да мишљење на захтев Србије за изружење Харадинаја, заказана за 9 сати.
Иначе, данашња седница Апелационог суда трајала је два и по сата, а након тога је саопштено да се доношење одлуке одлаже.
Харадинај је у судницу дошао двадесетак минута пре почетка расправе, а након окончања је поновио да не признаје правосуђе Србије.
Поновио је и да је, како тврди, истина потврђена 2012, алудирајући на пресуду Хашког трибинала којом је због недостатка доказа ослобођен оптужби.
"Правосуђе Србије то не зна, а добиће одговор кад га затражи", рекао је Харадинај.
Он је током седнице, како су пренели медији из Приштине, навео да француско судство верује српској пропаганди, тврдећи да су Срби починили злочине на КИМ и да је главни кривац за то некадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић.
Француски суд има задатак да утврди испуњеност услова за изручење које предвиђа Европска конвенција о екстрадицији, која не орочава доношење одлуке, док се поступак одлучивања тог суда води у складу са процесним законима Француске.
Уколико Апелациони суд у Колмару да негативно мишљење о захтеву Србије, изручење Харадинаја неће бити могуће.
После тога, Харадинај ће бити слободан да напусти Француску, а Србија не би имала право да се жали на одлуку.
Уколико, пак, Апелациони суд утврди да су испуњени услови за изручење Харадинаја, коначну одлуку о изручењу донеће француска влада, рекла је ди Роса у ранијој изјави за Танјуг.
На седници већа, која је трајала више од два сата данас су разматране оптужбе за које српско тужилаштво за ратне злочине терети Харадинаја, а његова адвокатица покушала је да оспори доказе које је Србија поднела француском суду.
Приштински портал Индекс онлине, који је извештавао директно из суднице, приметио је да је на данашњој, четвртој по реду седници поводом захтева за изручење Харадинаја, први пут је присуствовао представник Србије, односно спрске амбасаде у Француској.
Након рочишта у француском суду у Коламру, Рамуш Харадинај је рекао новинарима да не признаје правосуђе Србије.
"28. нобембра 2012. је потврђена истина. Правосуђе Србије то не зна, а добиће одговор кад га затражи", рекао је Харадинај.
Током седнице тужилац је навео да је Харадинај оптужен за убиство Рома на Косову и Метохији током ратних сукоба, те је прочитао неколико Ромских имена и рекао да је Харадинај предводио људе у извршавању тих злочина.
Харадинајев адвокат Рејчел Линдон успротивила се доказима Србије, оспоравајући наводе тужилаштва.
Харадинај је током седнице, како су пренели медији из Приштине, навео да француско судство верује српској пропаганди, тврдећи да је да су Срби починили злочине на КИМ и да је главни кривац за то некадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић.
Након рочишта у француском суду у Коламру, Харадинај је рекао новинарима да не признаје правосуђе Србије и да је истина потврђена 2012. године, алудирајући на пресуду Хашког трибинала којом је због недостатка доказа ослобођен оптужби.
"28. нобембра 2012. је потврђена истина. Правосуђе Србије то не зна, а добиће одговор кад га затражи", рекао је Харадинај.
Поред бројних присталица који су дошли да дају подршку Харадинају, данас је у судсници француског суда био и албански боксер Нури Сефери.
Некадашњи вођа ОВК а данас на челу Алијансе за будућност Косова, ухапшен је 4. јануара на граници Швајцарске и Француске по Интерполовој потерници за на захтев Србије.
Србија је потом упутила Француској захтев за његово изручење.
Он је недељу дана касније пуштен да одлуку суда о захтеву Србије за екстрадицију чека на слободи, али му је одузет пасош и забрањено да напушта територију Француске.
Истрага против Харадинаја у Србији је покренута 2004. године, а у јануару је проширена новим оптужбама и новим доказима који су прослеђени суду у Колмару.
Харадинају је суђено у Хашком трибуналу за ратне злочине на КИМ, али је 2012. правоснажно ослобођен свих оптужби.
Србија тражи Харадинаја због сумње да је извршио кривична дела ратних злочина против цивилног становништва на КИМ у току 1998. и 1999. године, а реч је, како је Београд саопштио, о делима која нису била предмет суђења пред Хашким трибуналом.
Фото: ЕПА/КОЕН ВАН WEEL / ПООЛ