Надлежност Србије за суђење Радети и Јојићу на преиспитивању
ХАГ: Жалбено веће Механизма у Хагу вратило је на поновно одлучивање првостепену одлуку (судије појединца) којом је одобрено да се у Србији суди радикалима Вјерици Радети и Петру Јојићу оптужених пред Механизмом за непоштовање суда.
Ову одлуку је, како је саопштено из Хага, веће донело по жалби амицус цурие (пријатеља суда, у овом случају тужилаштва) имајући у виду да је први пут у жалби поменута неопходна заштита сведока у поступку.
Веће је указало да је амицус цуриа пропустио да се у изјашњењу пред судијом, који је донео првостепену одлуку о предаји овог предмета српском правосуђу, осврне на безбедност, заштиту и могућност појављивања сведока који би требало да сведоче у том поступку.
У интересу је правде да се, како се наводи у одлуци, ово питање поново размотри и провери да ли предмет треба да се преда српском правосуђу. Због тога је веће наложило судији појединцу да затражи изјашњење од амицус цурие и Србије, а по потреби и од Јединице за заштиту сведока.
Радета и Јојић оптужени су за непоштовања суда, односно, да су наводно застрашивали, претили и нудили мито сведоцима у случају против председника СРС Војислава Шешеља.Судија Ајдин Сефе Акај 12. јуна је наложио да се што пре је могуће случај проследи канцеларији тужилаштва у Србији као и све информације од значаја у вези овог случаја, уз оптужницу и материјал који подржава оптужницу.
Акаје је у својој одлуци, између осталог, навео да је ово кривично дело почињено у Србији, а да је Србија навела да има надлежност те да је вољна и адекватно припремљена да прихвати овај случај за суђење, уз обезбеђивање свих процедуалних гаранција за фер суђење као и да су оптужени спремни да се појаве пред судом у Србији.
Хашко тужилаштво се томе успротивило тврдећи да Вјерица Радета и Петар Јојић, као посланици Српске радикалне странке у Народној скупштини уживају имунитет од кривичног гоњења.
Србија је 2015. године одбила да ухапси и изручи Јојића и Радету Хашком трибуналу пошто су српски правосудни органи констатовали да нема услова за њихово изручење, јер ни статут Савета безбедности Уједињених нација о раду Трибунала, као ни српски Закон о сарадњи са Хашким трибуналом не предвиђају кривично дело за које се терете.
За Јојићем и Радетом, по наредби Тринунала, после тога су расписане црвене Интерполове потернице са налогом за хапшење.
Након што је случај из Хашког трибунала по његовом затварању 31. новембра 2017. прешао у Механизам, судије тог суда су закључиле да је у интересу правде и експедитивности да се овај случај пребаци држави на чијој је територији извршено кривично дело - а то је Србија.
