И бивши наркомани у борби против дроге
– Дрога која се недавно појавила је веома опасна, али и смртоносна: довољна је само једна или две дозе да се изгуби живот – упозорио је министар здравља и председник Комисије Владе за борбу против наркоманије Златибор Лончар, најављујући конкретне кораке у борби против употребе дроге међу младима.
Данас ће бити одржана прва седница новоформиране комисије, на којој се очекује да ће бити донети први закључици који ће се реализовати.
– Поента је да није ‘ин’ да конзумирате дрогу или да је бар пробате да бисте ушли у неко друштво, да вас неко не одбацује. Близу смо да донесемо одлуку, ако се Комисија сложи, о додатној обуци из прве помоћи свих који раде на сплавовима, у клубовима, јер некима, ако се адекватно пружи, може спасти живот. То је само једна од мера које мислимо да уведемо пошто то иде таквом брзином да немамо много времена – рекао је Лончар за РТС, и додао да постоји укупно 360 контролисаних психоактивних супстанци, а да се чак 20 нових појавило за шест месеци. – Дрога која долази је много опаснија и смртоноснија. Довољна је једна или две дозе да се изгуби живот. Доносимо одлуку између живота и смрти.
Министар здравља је нагласио да Комисија није формирана да задовољи интересовање јавности, већ да мора да одради конкретне задатке.
– Оно што прво желимо је да се чује глас људи који раде с том децом и с људима који су користили или који користе дрогу, та њихова искуства и знања да пренесемо, да људи чују шта се дешава када се конзумира дрога, како долази до тога, које су последице и шта се дешава. То је један од основних приоритета – поручио је Лончар.
По његовим речима, биће присутни психијатри, психолози, „сви они који су у додиру с онима који конзумирају дрогу, који су на одвикавању, као и људи из полиције и Тужилаштва који раде на тим случајевима”.
– Сви у једном тиму, очекујемо и прве закључке и крећемо у реализацију – рекао је Лончар.
Да би деца од првих разреда била довољно упозната са штетностима узимања наркотика, радиће се у сарадњи с министром просвете Младеном Шарчевићем.
– Он ће због законске регулативе добро проучити шта може да иде, а шта не, где се не нарушавају ничија законска права. Добиће све оно што мислимо да је неопходно да знају деца у основној школи – рекао је Лончар, и додао да ће ученици средњих школа имати организоване посете установама у којима се лече зависници.
Центар за безбедност, истраге и одбрану (ДБА) сматра да би надлежне државне институције требало што пре да донесу озбиљну стратегију по питању дроге, која би се првенствено бавила едукацијом деце на тему дроге и њене штетности.
– Осим тога, потребно је обавезно изменити казнену политику према онима за које се докаже да производе или продају дрогу. Оштра казнена политика према свим дилерима била би аларм за оне који имају идеју да зарађују на тај начин. Полиција је активна у борби против дроге, и то је видљиво по свакодневним запленама дроге на улици, али и судство мора да да свој допринос у борби против те пошасти. Такође, потребно је увести и едукацију родитеља и наставног особља како би што боље утицали на децу и могли да препознају деловање дроге – истиче Стеван Ђокић.
Бивши полицајац и основач Центра за безбедност, истраге и одбрану, Стеван Ђокић, иначе експерт када су у питању наркоманија и секте, истиче да подела дрога на лаке и тешке никако не сме да буде прихватљива јер не постоје лаке или тешке дроге. Свака дрога је дрога и опасна је по живот.
Двадесетједногодишња М. М. преминула је прошле недеље у изнајмљеном стану у Београду од, како се сумња, предозирања „екстазијем” (МДМА). Уколико се сумње потврде, она ће бити четврта жртва за месец дана чији је живот однела дрога.
Prеthodno, смрт седамнаестогодишње М. М. из Крагујевца, Ј. П. (18) из Београда и Н. Ш. (18) из Бачке Паланке, не само да су узнемириле јавност, него су покренуле и питање како је могуће да су дроге тако лако доступне малолетницима. „Екстази”, или како омладина најчешће назива ту дрогу „ексер”, има симптоме као што су проширене зенице, подрхтавање вилице и зуба, некада и кочење вилице и врата, повећање крвног притиска, убрзан рад срца, убрзано дисање, велика издржљивост, подрхтавање тела, могући су флешбекови. Ова дрога почиње да делује 15 до 25 минута након узимања, а ефекат може да траје до три или четири сата, некада и дуже. Након престанка дејства, јавља се умор, али је често присутна и депресија.
Могуће је да се неко предозира „екстазијем”, а последице су кобне. Предозирање узрокује повећану температуру, дехидрацију, отказивање рада срца.
Д. Николић