Самоубиство у Новом Саду старијег брачног пара скоком с вишеспратнице

Према првим, још непотврђеним, незваничним сазнањима, ради се о брачном пару који је боравио у изнајмљеном стану на поменутој адреси, на шестом спрату. По речима неких станара, реч је о људима који су имају свој стан у близини у згради без лифта, али како је жена била слабо покретна, а муж је имао срчаних тегоба, они су се недавно преселили у одговарајућу зграду.

Има више верзија о месту одакле је започео пад тела, па се најчешче спомиње да је жена скочила с терасе, а муж, можда, с крова. Међутим, истрага је јуче потрајала, тако да ћемо званично саопштење вероватно добити сутра. Тела настардалих су пренета у Институт за судску медицину. За сада се случај води као сумњиве смрти, како је то уобичајено у сличним ситуацијама.

Подсетимо, за прва три месеца ове године на подручју Јужнобачког округа била су 23 самоубиства, која су у 13 случајева починили мушкараци, а у десет наврата жене. Посматрајући забрињавајућу статистику последњих година, уочљиво је да су се међу онима који су дигли руку на себе жене знатно приближиле мушкарцима. С обзиром на то да је лане било укупно 93 самоубиства (73 мушкараца, 20 жена), десетак процената више у односу на prеthodnu, 2015, на подручју које покрива новосадска Полицијска управа, по свој прилици, ове године се не може очекивати мањи број суицида.

Сем поменутог промењеног односа полова у статистистичким подацима, црне бројке се годинама повећавају. У јужној Бачкој лане су самоубиства била, у просеку, сваки четврти дан по једно. На том подручју, значајно више, приближно четири до пет пута, на тај чин су се  одлучивали мушкарци. Такође, на суицид се годинама опредељује десетак одсто особа старости од 19 до 35 година, док је било највише оних старијих од 51 године, сазнаје „Дневник” незванично.

Међу особама које су се одлучиле да одузму себи живот у овом округу су незапослени, пензионери, студенти или ученици, пољопривредници и радници. Лица која су се одлучила на тај очајнички потез то најчешће чине вешањем, ватреним и хладним оружјем (код ватреног оружја за врло мало предњаче лица која су га имала у легалном поседу), а следе особе које су себи скратиле живот скоком с висине, па тровањем. Најачешћи мотиви за самоубиство у Јужнобачком округу прошле године су били нервно растројство и поремећај породичних односа.

Иначе, у Војводини се на сваких 17 сати догоди по једно самоубиство. На целом подручју Србије стопа је мало нижа, али је и она изнад просека у Европи. Израчунато је да се у Србији годишње убије око 1.300 људи, од којих око трећина у северној покрајини, а ти подаци казују да је ментално здравље становништва у држави лоше. Посебно забрињава податак да је суицид све израженији међу младима.

На Клиници за психијатрију у Новом Саду у више наврата су навели да таквим појавама доприносе многи фактори, од нагле промене метеоролошких услова до здравствених тегоба. Међутим, непосредни „окидач” за такав чин је индивидуалан, а неретко му кумује алкохол, и многи несрећници често понесу своју тајну у гроб, без опроштајне поруке.

Осећај беспомоћности старијих људи који су остављени без икакве пажње, који уз болест остају још беспомоћнији, веома је присутан у таквим ситуацијама. Стари се осећају остављено, нарочито ако су остали без животног партнера. Осим одбачености и усмаљености, старије особе често имају и егзистенцијалних проблема. Особа која покуша самоубиство најчешће шаље поруку да јој је тешко и да има велик проблем. Ипак, чињеница је да људи подижу руку на себе када изгубе веру и наду да ће се у будућности нешто променити.

М. Вујачић