Држави јефтиније поравнање него исплата накнаде неимовинске штете
НОВИ САД: Тренутно је у раду 5.966 судских предмета по приговорима које су поднели грађани због предугих суђења. Најмања висина новчаног обештећена која је одређена законом је 300 евра, а највећа 3.000.
Уколико би свих 5.966 судски предмета било решено с најмањом одштетом од 300 евра, требало би најмање два милиона евра да се сви грађани који су поднели приговоре намире. Тачније, уколико су трошкови свих поступака који се воде минимални – 300 евра, укупна вредност свих предмета била би 2.088.100 евра.
Та рачуница изнета је у Упутству за унапређење и промоцију поступка закључивања и извршења вансудског поравнања у поступцима за заштиту права на суђење у разумном року, који су недавно потписали председник Врховног касационог суда и Високог савета судства Драгомир Милојевић, државна правобранитељка Оливера Станимировић, министарка правде Нела Кубуровић и директор Правосудне академије Ненад Вујић.
У документу се истиче да Државно правобранилаштво има могућност споразумног решавања спорног односа ако су испуњени материјални и формални услови и ако је предложено споразумно решење у интересу државе. Прописана је и могућност постизања споразума између странке која је стекла право на правично задовољење и Државног правобранилаштва по основу решења председника судова којим је утврђена повреда права на суђење у разумном року. Наиме, ако је странка поднела предлог за поравнање у којем тражи исплату новчаног обештећења, Државно правобанилаштво ће у року од два месеца од дана пријема предлога покушати да постигне споразум са странком. Ако споразум буде постигнут, Државно правобранилаштво са странком закључује вансудско поравнање у висини новчаног обештећења које јој је суд одредио.
Анализа расхода судског буџета за 2017. и први квартал ове године, наводи се у уводним напоменама тог упутства, на основу утврђене повреде права странке на суђење у разумном року показала је да је 97 одсто странака поднело тужбу за новчано обештећење, а да је свега три процента њих закључило вансудско поравнање за новчано обештећење. Затим, од досуђених новчаних обештећења само је десет процената плаћено добровољно од надлежног суда, док су остали износи наплаћени путем принудног извршења с рачуна судова.
У 2017. години судови су примили 5.545 тужби за накнаду неимовинске штете за повреду права на суђење у разумном року, а теденција раста броја предмета те врсте забележена је у првом тромесечју 2018. Тако је од јануара до априла 2018. године судовима стигло 3.268 предмета, заједно с 2.689 нерешених које су судови из прошле године пренели у ову. Тих садашњих 5.966 предмета требало би укључити у системске мере које се препоручују поменутим документом и упутити их на закључивање поравнања с Државним правобранилаштвом.
Да би се то стање променило, од Државног правобранилаштва, судова и Министарства правде тражи се да упознају јавност с могућношћу закључења вансудског поравнања у предметима који се односе на повреду суђења у разумном року. Државно правобранилаштво треба да изради образац предлога за закључење вансудског поравнања и учини га доступним судовима и широј јавности, и то објављивањем на својој интернет презентацији.
Државно правобранилаштво треба да, уз подршку Пројекта владавине права Америчке агенције за међународни развој, спроведе јавну кампању упознавања професионалне и опште јавности с предностима закључивања вансудских поравнања у поступцима који се односе на заштиту права на суђење у разумном року. Високи савет судства, судови и Министарство правде ће на својим интернет презентацијама учинити грађанима доступним информације и образац предлога за закључивање вансудског поравнања.
Такође, наводи се у Упутству, председници судова и судије које воде поступак и одлучују о приговорима, уз доставу решења којим се утврђује повреда права на суђење у разумном року, треба странкама писменим путем да доставе и обавештење о законској могућности закључења вансудског поравнања с Државним правобранилаштвом ради накнаде неимовинске штете с предлогом обрасца предлога за закључење поравнања.
Основни, виши и привредни судови у Србији ће, у оквиру својих служби за информисање, такође пружати обавештења о законској могућнсоти и предностима закључивања вансудског поравнања у предметима који се воде поводом заштите права на суђење у разумном року.
Високи савет судства има обавезу да донесе одлуку о обавезној обуци председника и судија првостепених судова о примени Закона о заштити права на суђење у разумном року, а обуку ће спровести Правосудна академија.
Љ. Малешевић