Девет година робије за Далибора Коларова за кобни ударац ногом у главу

Одбрана је на крају доказног поступка тражила нова судска вештачења оптуженог, психијатријске и психолошке струке, али се Тужилаштво томе противило као и на prеthodnom рочишту, те је велико веће судије Срђана Савића поново одбило тај предлог.

Подсетимо, окривљеном се приписује да је у ноћи између 23. и 24. фебруара ове године, у кафани у Улици Живојина Мишића, са смањеном способношћу да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, али не до битног степена, након краће расправе лишио живота Цветинова, тако што му је задао шамар и ударац ногом у пределу спепоочнице и потиљка. Услед тога оштећени је задобио тешке телесне повреде, опасне по живот, пао на под и изгубио свест.

„Уследиле су повреде у виду вишеструких нагњечења и крвних подлива лица и поглавине, те крварење које је проузроковало оток можданих ткива, услед чега је наступила смрт оштећеног, чиме је починио кривично дело убиства”, наводи се у измењеном оптужном акту, који заступа заменица вишег јавног тужиоца Ксенија Башић. Она је у завршној речи изнела да сматра да је поменуто дело убиства у потпуности доказано.

– Окривљени, износећи одбрану, није признао дело и изјавио је да се не сећа се да је оштећеног ударио ногом у главу и да је том приликом био под утицајем алкохола, као и остали у друштву, као и да је имао добре односе с Цветиновим – навела је Ксенија Башић. – Ипак, неспорно је да је окривљени задао оштећеном ударац ногом у главу с великом прецизношћу и окретношћу. Муњевито. Оштећени се пре тога, седећи за истим столом, релативно несметано понашао, иако је био под дејством алкохола, али након ударца је пао на под и изгубио свест, а с протоком времена стање се погоршавало. После тога, окривљени није пружао помоћ повређеном, што се види на снимцима, а осим тога га је вређао и омаловажавао.

Отац настрадалог: Веома блага казна

Отац настрадалог у овом догађају прокоментарисао је након завршне речи тужилаштва, кад је чуо да је за наведено дело запрећено од пет до 15 година затвора, да се ради о веома благој казни и да би у таквој ситуацији сви могли да убијају, а да убрзо изађу на слободу. Он је нагласио да је тим злочином убијена цела његова породица.

Иначе, заступник оштећених није поставио имовинскоправни (одштетни) захтев поводом догађаја.

На крају је заступница оптужнице навела да за одмеравање казне није нашла олакшавајуће околности за оптуженог, а међу отежавајуће би могла да се уважи да је од три пута, два пута осуђиван за дела с елементима насиља.

Бранилац оптуженог београдски адвокат Предраг Савић казао је при изношењу завршне речи да сматра да измењена оптужница нема утемељења у Кривичном закону, у квалификацији дела и чињеничном опису, па да дело убиства није ни доказано, те је стога тражио да се оно преквалификује у блаже. Он је подсетио на мишљења вештака судске медицине изнета на prеthodnom рочишту, који је навео да ударци ногом и руком нису подобни за кривично дело убиства, а да би у том случају борилачке вештине биле забрањене, већ за наношење тешких телесних повреда. Подсетио је надаље на то да је вештак објаснио да такве повреде, а опасне по живот, подразумевају оне код којих без медицинских интервенција може доћи до смртног исхода.

– У овом случају је изостала одговарајућа медицинска интервенција, а многи су се оглушили и о обавезу да позову Хитну помоћ – казао је адвокат Савић. – Сведок, који је из близине видео да оштећени на улици пада на тврдо тло, при зимској температури у минусу, није позвао лекаре, као ни више очевидаца догађаја. Морали су алармирати лекаре. Судски вештак је казао да у таквим случајевима постоји велика могућност позитивног исхода за повређеног после правовремено указане помоћи и интервенције на неурохирургији. Да то није изостало, оштећени би био спасен. На снимку насталом у локалу види се да оштећени седи за столом погнуте главе, у једном тренутку, пре ударца, нешто је казао, а сведоци кажу да се ради о тешким увредама покојне мајке окривљеног, која је преминула болесна у тешким мукама, као и ружне речи на рачун његове супруге. То је изазвало помрачење свести јер је видљиво ушао у јако афективно стање. Свакако се не ради о вољној радњи, која подразумева избор и одлуку. Реч је пре о импулсивном и нагонском чину, па се стога он и не сећа дела у целости. На крају, молим суд да мог брањеника ослободи трошкова поступка јер он као отац троје деце без прихода није у могућности то да измири, и ја га браним про боно, а он није у стању ни да ми плати трошкове превоза.

М. Вујачић