СВЕ МАЊЕ КОНОБАРА ХОЋЕ ДА РАДИ ЗА ПЛАТУ: Одлучују се за ВИКЕНД И ДНЕВНИЦУ ДО 60 ЕВРА

Посао је тежак, али уз бакишиш може пристојно да се заради, али ипак доброг конобара у Србији све је теже наћи.

- Плата конобара у Србији креће се од неких 50.000 до 60.000 динара. Доста конобара се одлуцује да ради само весеља, јер су ту дневнице до 60 еура а ради се само викендом. Доста њих се повлачи из посла. Посао конобара тежак је и психички, али и физички. Имате ту смену коју морате да одрадите са анцером у рукама и све време сте углавном на ногама. У објекат долазе разни гости, наравно већина их је љубазна и фино васпитана, али има и оних који су под дејством алкохола или наркотика, психички нестабилни. Неки не желе да иду кући. Са свим тим конобар мора да изађе на крај. Да све "хендлује" и да све у локалу буде у реду , каже за РИНУ конобар Дејан Петровић који се неколико година бави овим послом.

Ипак, да је некада било потпуно другачије показује стара гарда попут конобара Тодора Тоше Вујичића са Златара који четири деценије ради овај посао и то без грешке. Он је понос, али и знак распозавање Хотела Панорама на овој српској планини.

- Са истим жаром радим овај посао као првог дана, свако ко би ме питао да ли би променио посао да могу, одговор је свима увек исти - ни у сну. За мене нема веће награде, него када вас у центру Кнез Михајлове, препозна гост који је једном свратио на Златар и добаци "ено га Тошо са Панораме". Са мојим послом поштено сам зарадио сваки динар и прехранио читаву своју породицу и унучиће", рекао је Тошо за РИНУ.

Искусан ветеран у свом послу открива да га зна и читава бивша Југославија. Тајне свог успеха није себично чувао, већ је и млађим колегама увек био при руци и делио им савете да се лакше снађу и опстану.

- Ако се бавите овим послом морате се држати дефиниције "гост је светиња и увек управу". Сваки гост који улази у хотел или ресторан не разговара са директорима и шефовима, већ са конобарима и угоститељима који ће му на почетку дана љубазно отворити врата. Уколико гост буде испоштован увек ће се враћати", објашањава познати конобар са Златара.

Као главни мотив и вечиту инспирацију да буде бољи истиче само једну ствар, а то је љубав према послу. Лако је конобар постати, али без грешке услужити толике људе током свих тих година права је уметност.

- Једноставно посао који радите морате и да волите, када имате такав осећај онда и успех није далеко, само треба бити дисциплинован, образован и наравно дружељубив", прича Тошо.

Овај ветеран поручује како је права штета што се данас мало младих одлучује школовати за овај живтни позив. Имајући у виду потражњу за конобарима у свим деловима Србије, а нарочито на Златару где се туризам убрзано развија, посла има и биће за генерације које долазе, само ако се на то одлуче.

РИНА