Стручњаци сад остају у Србији
Према подацима Народне банке Србије, ИТ сектор бележи растући суфицит у размени са светом, а као доказ износе чињеницу да је 2014. године остварен позитиван биланс од 199,8 милиона евра, већ наредне године био је 317,4 милиона, а прошле године чак 407 милиона евра.
О коликом је суфициту и значају за српску економију реч најбоље илуструје податак да је заправо извозни резултат ИТ сектора прошле године био готово једнак целокупном извозу воћа из Србије, а виши него што “Фијат” и “ Железара” постижу у заједно.
Назначајнији допринос да се за две године удвостручи извоз у ИТ сектору, према оцени НБС, имао је раст компјутерских услуга, пре свега захваљујући развоју домаћих предузећа, која су пословно повезана с великим светским компанијама у овој области. Директор војвођанског ИЦТ кластера Милан Шолаја тврди да ИТ сектору не треба помоћ државе, већ да је држави потребан ИТ сектор како би га применила у свим сферама, од институција до привреде, која једино тако може да буде конкурентна на светском тржишту.
Повезивање науке и привреде
Држава је у оквиру акционог плана Владе Србије за ИТ сектор ове године на 15 факултета понудила 23 студијска програма за 700 нових buyеtskih места. Министарство просвете ће у наредном периоду помоћи Привредној комори Србије да се факултети и предузећа из ове области повежу како би студенти стицали знања и вештине које су посебно важне.за ИТ сектор.
Није никакава тајна да ИТ стручњаци различитих профила недостају у целом свету и да лако проналазе посао. То је разлог што из наше земље одлазе млади и образовани кадрови из ове области, али је прошле године број ИТ стручњака који одлазе у иностранство заустављен на нивоу из 2015. године. Има и оних који указују да је пут других земаља прошле године отишло чак и мање ИТ стручњака јер је и у Србији то дефицитарно занимање, на посао се не чека дуго, а и зараде су добре. Међутим, упозорава декан Елетротехничког факултета у Београду Зоран Јовановић, квалитетан ИТ стручњак не може се постати за неколико месеци, за то је потебно много рада и знања, а изузетно је важани и да настава на високошколским установама буде на највишем нивоу.
„Колико нашој земљи треба ИТ стручњака првенствено зависи од тога колико су квалитетни“, објаснио је Јовановић.
„Ако генеришемо довољно квалитетне ИТ стручњаке, они ће сигурно моћи да се запосле и овде и у целом свету.“
Љ. Малешевић