Пшеници се смеши добра цена, a за извоз милион тона
– Србија ће ове године имати довољно пшенице за себе, а више од милион тона ће моћи да извезе – казао је директор Удружења „Жита Србије” Вукосав Саковић.
Поводом цена он је објаснио да се код берзанске робе цене формирају на светском тржишту и да их ми овде само примењујемо у зависности од наших трошкова.
– Прерано је говорити о ценама, али ћемо имати максимално могуће цене, а овде постоји и велика конкуренција у извозу, што позитивно утиче на пласирање на тржишту – навео је Саковић.
Процене рода и извоза су, како је рекао, установљене током реализације програма који су спровели Уједињене нације, односно организација ФАО и Европска банка за обнову и развој.
– Циљ тог програма је да спроводимо пропаганду пшенице и проналазимо нека нова тржишта, али и да свим заинтересованима у земљи кажемо шта могу очекивати од овогодишње жетве – каже Саковић.
Навео је да је ове године у време сетве била суша, па је пшеница каснила око два месеца, потом је зима била уобичајена, а затим је уследила изразита суша у марту и првој половини априла.
На петогодишњем максимуму
Раст цена соје и пшенице су обележили недељу за нама на новосадској Продуктној берзи. Пшеница је количински узела апсолутни примат у трговању, с укупно 1.510 тона. Цена се кретала у опсегу од 23,50 до 24,10 дин/кг, без ПДВ-а. Овонедељна цена је достигла свој петогодишњи максимум – последњи пут је забележена у марту 2013. године.
Кукуруз сезадржао на истом ценовном нивоу као и седмицу пре. Жутим зрном је трговано само уз клузулу „фцо-лука” по 16,10 дин/кг, без ПДВ-а. Пондерисана цена се задржала на нивоу од 15,20 дин/кг (16,72 дин/кг с ПДВ-ом).
Раст цене соје је настављен другу недељу заредом. Уговори су се закључивали по јединственој цени од 37 дин/кг, без ПДВ-а (40,70 дин/кг с ПДВ-ом).
– Тада смо се уплашили да нећемо имати пшенице ни за домаће потребе, али како су дошле кише, пшеница је показала колико је отпорна. Сигурно је да смо изнад петогодишњег просека. Да није било кише у мају, говорили бисмо о рекордном приносу, али је она умањила очекивани род око седам одсто.
Е. Д.
