„Процедуре подигле цене техничког, не осигурање“

На питање Танјуга како коментарише да најновије повећање цена технички прегледи правдају чињеницом да су им осигуравајуће куће смањиле зараду од продатих полиса ауто-осигурања са 20 одсто на пет одсто, Петровић каже да провизија од 5 одсто, коју технички прегледи имају од осигуравајућих куца за продају полиса, није новост.



"Не знам зашто се о томе ових дана прича у медијима, кад је та провизија законски одређена за све спољне канале продаје ове врсте осигурања, укључујући и техничке прегледе. Новост је што је почетком јула ове године уведен нови правилник о техничким прегледима", каже Петровић истичући да је акценат правилника на безбедности саобраћаја.



Правилник штити грађане од знатног броја возила с битним техничким неисправностима која су раније редовно учествовала у саобраћају, додаје Петровић.



"Нови правилник стриктно дефинише на који начин треба радити технички преглед, што значи да није могуће оставити ауто на пет минута, већ је неопходно заиста урадити контролу.То је довело до општег повећања сигурности свих учесника у саобраћају односно свих грађана".



Међутим, каже, спровођење нове процедуре на техничким прегледима подразумева ангажовање већих материјалних и људских ресурса, а то је, додаје, довело и до повећања цене техничких прегледа.



"Све активности које су у prеthodnom периоду предузете на пољу уредења техничких прегледа и осигурања од ауто-одговорности доводе до повећања нивоа сигурности грађана, пружања боље и квалитетније осигуравајуће заштите и истовремено до уређења система пословања техничких прегледа". 



Петровић каже да, укупно повећање цене осигурања и техничког прегледа "јесте цена пружања квалитетније услуге, квалитетније провере исправности и сигурности возила те већег обима осигуравајућег покрића", с тим да су ови трошкови, додаје, и даље међу најнижима у региону. 



Цена обавезног осигурања од ауто-одговорности у другој половини 2014. године порасла је за 40 одсто, а основни разлог за раст цене те врсте осигурања јесте подизање суме осигурања као максималне обавезе осигуравача у склопу постепеног усклађивања са сумама осигурања у ЕУ.



Коментаришући наводе медија да је НБС пре четири године, након поплава, подигла цену обавезног ауто-осигурања како би осигуравајуће куће надокнадиле губитке које су због природних непогода имале и тако подигла цене за 45 одсто, каже да то није истина. 



Објашњава да је до друге половине 2014. године сума осигурања по полиси осигурања од АО (осигурање од аутомобилске одговорности) била 100.000 долара, а изменом закона усвојене су суме од 200.000 евра за материјалну и 1.000.000 евра за нематеријалну штету. 



"Фактички, максимална обавеза осигуравача је вишеструко увећана, и то је захтевало значајан раст цене осигурања. Такав раст сума осигурања представља виши ниво заштите учесника у саобраћајној незгоди, којима се гарантује већа сигурност наплате штете и обезбеђује могућност да од солвентних осигуравача наплате укупно претрпљену штету", објашњава Петровић. 



С либерализацијом визног режима, додаје, порастао је и број наших возила у саобраћају земаља ЕУ, као и број штета које наша возила проузрокују у иностранству. 



"Штете које тамо настану вишеструко су веће од штета у Републици Србији, па је ризик учесталости настанка штета у износима од више стотина хиљада евра до неколико милиона знатно повећан, будући да у неким земљама ЕУ уопште нема лимита осигурања по полиси АО". 



Такође, указује, од 2012. године, у складу са прописима, обавеза осигуравача је да 5 процената бруто премије АО уплаћују као допринос РФЗО. 



"Према свим prеthodnim статистикама и на основу искуства из prеthodnog периода, регресна потраживања РФЗО према осигуравајућим друштвима нису прелазила 2 до 2,5 процента бруто премије".



Тиме се, каже, обезбеђује сигуран приход за РФЗО, "о чијем општем друштвеном значају није потребно посебно говорити". 



Истовремено, истиче, напомиње да је са подизањем сума осигурања дошло и до померања судске праксе у исплати висине нематеријалне штете, као и до повећања просечне цене радног сата у сервисима за поправку моторних возила, те до повећања цене резервних делова, што је, каже Петровић, утицало и на пораст просечно исплаћене одштете по основу ове врсте осигурања. 



"У упоредној пракси земаља у окружењу, цена полисе осигурања од АО у Србији је међу најнижима", истиче Петровић.



Са смањењем цене АО поново би се, оцењује, створила ситуација у којој се делатност осигурања у Републици Србији нашла 2005. и 2006. године, "када је велики број друштава која су обављала послове осигурања АО отишао у стечај због немогућности да сервисира своје обавезе, што сигурно не може бити интерес грађана који у овом случају остају без осигуравајуће заштите или без оствареног права на накнаду штете у дугом временском распону", каже Петровић.