Попуњеност хотела мања од пет одсто
БЕОГРАД: У последњих недељу дана просечна попуњеност хотела у свим градовима Србије мања је од 5 одсто, саопштило је Удружење хотелијера и ресторатера Србије - ХОРЕС.
Подаци о попуњености хотела на дан, 1. јула, показују да је у Београду у 35 анкетираних хотела просечна попуњеност била 16,12 одсто, у Новом Саду у 11 хотела то је било 19,44 посто, у шест хотела у Нишу 6,53 процента, а у пет хотела у Крагујевцу просечна попуњеност је била 6,85 одсто.
Иначе, више од половине хотела у Србији још је затворено.
Просечна искоришћеност градских ресторана је 20 до 25 процената, што је 75 посто мањи промет у односу на исти перидо прошле године, кажу у ХОРЕС-у.
На основу тренутног стања потврђених резервација (уз даљу могућност отказивања), у периоду од 1. јула до 1. септембра у ова летири града резервисан је 6,23 одсто смештајних капацитета, што зе Удружење забрињавањући податак.
Последњих дана уследио је велики број отказа, напомињу у ХОРЕС-у, а што верују да је изазвано искључиво поновним ширењем корона вируса.
Хотелијери, наиме, истичу да од кад се у медијима појавиле информације о повећаном броју заражених на дневном нивоу хотелима се константно отказују резервације и тражи повраћај аванса и то не само за јул и август, већ и за септембар, а највише је отказивања за Бања Врујици.
У саопштењу Удружење наводи да из Бање Врујици поручују да су додатно забринути, јер током јула и августа ова бања оствари скоро 50 одсто годишњег промета, а у том се периоду изузетно значајан приход остварују од продатих улазница за отворене базене с обзиром на то да посетиоци, које нису гости хотела, плаћају улазнице.
"Хотелијери су већ претрпели огромну штету током ванредног стања, када највећи број хотела у Србији није ни радио. У нади да ће се покренути посао хотели су ангажовали сезонску радну снагу, а сада је извесно да толики број није потребан, јер нема посла. Извесно је да летња сезона неће бити добра и да су хотели пред затварањем", кажу у Удружењу.
Хотелијерима, како наводе, једино преостаје да чине оно што су и до сада чинили, да примењују здравствене мере и препоруке Светске здравствене организације, а истовремено у Удружењу упозоравају да уколико се сада не помогне том сектору после ће бити касно.