Помоћ треба здравим фирмама, а не губиташима

 успеха за истицање привредника буде остварени профит, као и плаћени порез на добит из пословања, и да се на тој основи започне промовисање успешних људи и компанија. Напомињу да су чланови клуба „Привредник” само у 2013. години платили више од 550 милиона евра пореза држави.

Осим констатације да је буyет за 2016. годину штедљив, напомињу да се значајан привредни раст не може остварити без улагања па самим тим и државна каса у одређеној мери треба да буде инвестиционо подстицајна. Они очекују да ће домаћи привредници и инвеститори имати предност и да ће предвиђени буџетски подстицаји завршити у њиховим рукама, а не да се само субвенционишу државни губиташи.



Српски пословни клуб „Привредник” сматра да би, уколико би се државна средства с компанија губиташа преусмерила на здрави део привреде, дошло до „експлозије” иновација, нових производа и услуга, а тиме и до нових радних места. У супротном, додају, наставиће се тренд завлачења руку у џеп привредника и грађана, односно свих уредних пореских платиша.



„Да би се Србија регионално развијала, нужно је подржавати више од 300.000 малих и средњих предузећа и предузетника с локала, који имају ограничен приступ изворима финансирања па самим тим сматрамо да новац из буџета треба алоцирати у здравији део привреде, у руке компанија и предузетника који редовно измирују своје пореске обавезе и пуне исти тај буџет”, наводи у саопштењу Српски пословни клуб „Привредник”.



Држава се, иначе, определила за то да наредне године подршка привреди буде 15,1 милијарди динара, што је готово четвртина буџета Министарства привреде. То министарство ће у 2016. години располагати с укупно око 19,42 милијарди динара, колико је имало и ове, али ће начин расподеле новца бити другачији. Највећи износ планиран је за подстицаје привреди у виду прилачења инвестиција, за шта је опредељено 12,3 милијарди динара. Планирано је, такође, и 3,5 милијарде динара за подстицаје за директне инвестиције по уговорима које је склапала СЕИПА.



Министар привреде Жељко Сертић раније је у више наврата поручивао да ће 2016. бити година предузетништа, а за развој малог бизниса у наредној години је из буyета тог ресорног министарства издвојено 0,8 милијарди динара. Пола милијарде динара планирано је за посебне програме који су намењени малим и средњим предузећима, а планирана је и докапитализација Развојне агенције Србије с 307 милиоона динара.



Љ. Малешевић

 

Бесповратно малим предузећима



Недавно су предузетници и власници малих предузећа могли од државе добити бесповратна средства за куповину опреме комбинована с банкарским кредитом. Средином прошлог месеца Министарство привреде је за ту намену доделило 200 милиона динара и сав новац је већ утрошен.Помоћница министра привреде Катарина Обрадовић Јовановић најавила је да ће тај програм набавке опреме за мале предузетнике бити настављен и у 2016. години и да ће бити опредељено више пара, односно 500 милиона динара.



Кредити су били намењени искључиво за производну индустрију, а највише интересовања било је за прехрамбену индустрију, пластику и обраду дрвета. Иначе, мала и средња предузећа запошљавају две трећине радника у Србији. Стратегијом привредног развоја Србије до 2020.године предвиђено је отварање још 25.000 таквих предузећа, у којима би посао нашло око 180.000 радника, а повољни кредити су замајац тог плана.