ЖЕТВА ЗА МЕСЕЦ И ПО ДАНА Пшеница мирише на одличан род
На прагу смо још једне жетве пшенице која би могла да почне, уколико клима дозволи, за месец до месец и по дана.
Агрономи процењују да ће овогодишња жетва бити боља од прошле , јер очекују принос изнад просечног, али напомињу да добар принос може да поквари задовољство земљорадника јер је цена жита ниска.
На Продуктној берзи Нови Сад јуче се килограм пшенице продавао за 22 динара, док је у време сетве током октобра и зимских месеци жито вредело скоро дупло више.
Јесенас смо пшеницу посејали на око 730.000 хектара, како процењује Удружење „Жита Србије ”, што је знатно више него 2022.године када је пшенице било, према подацима Републичког завода за статистику, на 621.000 хектара, а просечан принос износио 5,2 тоне по хектару.
Управо добра цена пшеница навела је ратаре да увећају површине под хлебним зрном, мада не треба занемарити ни чињеницу да род пшенице најраније доспева за жетву у односу на друге кулутре и тако избегава велике тропске врућине и сушу са којима се домаћа пољопривреда суочила прошле године.
Стручњак за пшеницу проф. др Мирослав Малешевић изјавио је за „Дневник ” да се на већини парцела може видети да је пшеница у фази цветања, односно формирања зрна. - То значи да се у наредних 35 до 40 дана може очекивати сазревање усева, а понегде и почетак жетве. Уколико температуре буду више од просечних, жетва може почети и пре 5.јула.
Произвођачи, навео је проф.др Малешевић могу почети да сабирају колико су уложили у производњу, да сагледавају где су грешили, како би реално могли да процене шта их чека у жетви.
- Струка је проценила да ће приноси бити солидни, па чак и изнад просека - казао је Малешевић и додао да остаје само да се види да ли ће добар принос бити довољан да покрије трошкове производње јер су цене пшенице код нас, у окржењу и у ЕУ, толико пале да ће само ратари чије државе издвајају веће подстицаје по хектару моћи да остваре неки профит. Трошкови производње су нарасли због превисоких цена минералних ђубрива, заштитних средстава, горива и других инпута, да их ни принос од шест тона по хектару по садашњим ценама на берзи неће покрити. Какве је мере припремила наша држава да прикупи овогодишњи род и задржи интерес произвођача за следећу сезону, видеће се. Произвођачи су чинили све што су могли да очувају ниво производње. Без субвенција се није могло више
Према проценама Жита Србије нову жетву дочекаћемо са залихама жита од прошле године од милион до 1,2 милиона тона. Директорка Жита Србије Сунчица Савовић казала је за Дневник да поменуте количине не продатог жита не треба да нас брину јер је било година када смо жетву дочекивали са вишком пшенице па смо временом успелавали да га продамо. - Чим .на тржишну цена буде прихватљива за продавце жито ће се продати..
Пољопривредник из Турије у општини Србобран Саша Атанацковић казао је да је применио скоро сву агротехнику и да очекује да ће имати принос од седам до девет тона по хектару. - Пшеница, за сада, добро изгледа и задовољан сам како напредује, једино што стрепим од олује, града и високих температура.
И ратар са Ченеја код Новог Сада Александар Летић каже да пшеница добро излгеда по атару, али да је рано говорити о томе колико ће се добити жита, због ћуди климе. И он каже да не би било добро да настану велике врућине, или да буде олујног ветра и града.
- У потпуности сам применио агротехнику, али нису сви земљорадници то чинили. Има на њивама различите пшенице па треба сачекати док зрно не сазри, јер ће се онда најбоље знати каквав је род у погледу количине и квалитета - рекао је Летић.
З. Делић