ЗЕМЉА ПОЉОПРИВРЕДНИКА ИЛИ ИТ-јеваца Ко највише доприноси БДП-у
Да ли је Србија и даље земља сељака на брдовитом Балкану или су се ствари промениле и постајемо земља програмера?
Пре две године извоз ИКТ услуга по први пут је превазишао извоз пољопривреде.
Ове године, судећи по прва три квартала, ИКТ ће прескочити пољопривреду и по створеној бруто додатој вредности, која улази у обрачун БДП-а
Како било, за девет месеци ове године извоз ИТ сектора износио је 2,5 милијарде евра. То је за 32 одсто више него у истом периоду прошле године.
Суфицит, односно разлика између извоза и увоза ових услуга за девет месеци износила је близу две милијарде евра.
С друге стране, према обрачуну БДП-а за прва три тромесечја, бруто додата вредност ИКТ у Србији износила је 2,7 милијарди евра. У сваком случају, за девет месеци ове године ИКТ је већ дао већи допринос БДП-у од пољопривреде која је остварила бруто додату вредност (БДВ) од 2,6 милијарди евра.
Услуге ИКТ сектора последњих десет година бележе фантастичан раст. Приходи од извоза 2013. године износили су 437 милиона евра, да би прошле године стигли до 2,7 милијарди евра и евентуално више од 3,5 милијарди ове године. Што се тиче извоза пољопривреде он одавно заостаје за ИТ-јем. За десет месеци ове године он је износио 756 милиона евра. Ипак, ту се ради о примарној пољопривредној производњи. Укупан извоз пољопривреде и прехрамбене индустрије, за десет месеци је износио око три милијарде евра. То је за 31,4 одсто мање него у истом периоду прошле године.
За разлику од ИТ, пољопривреда у великој мери зависи од климатских околности, али како смо видели prеthodnе две године, на извоз и цене пољопривредних производа утичу у доброј мери геополитички фактори.
Агроекономиста Милан Простран очекује да ће извоз хране ове године бити на нивоу извоза ИКТ услуга, али истиче да се ради о потпуно различитим привредним секторима. ”Можда јесте занимљиво упоредити бројке, али те две области имају различит карактер. Код производње хране није све у новцу. Пољоривреда има стратешки карактер. Морате нахранити становништво, а свака земља тежи да буде што више прехрамбено самостална“, оцењује он.
Милован Матијевић, аналитичар ИТ тржишта и власник Минеко компјутерса напомиње да допринос ИКТ БДП-у на нивоу пољопривреде и није тако велики успех, јер је пољопривреда тек седма или осма привредна грана по уделу у националној економији. Он указује и да је у ИКТ помешана и информациона технологија (ИТ) и телекомуникације, које су доста раздвојене.
Данас, Агроклуб
