Усеви прегрмели кишне дане уз мање губитке

После дуже од 40 дана обилних падавина, усеви ће коначно почети да расту и развијају се, премда се по понуди на пијацама може закључити да киша није наудила поврћу и воћу, а ни ратарским културама. 

Гледајући како изгледају млади кромпир и лук посејан јесенас, падавине су добродошле да се плодови развијају јер на пијачним тегзама има правилно развијеног крупног кромпира и лука.

Од пре неки дан на пијацама има и раних сорти касјија и бресака, а пијачне тезге из дана у дан све су пуније и трешања и вишања. По изгледу воћа рекло би се да су ране сорте добро поднеле велику влажност.

Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду, уједно и председник Војвођанског удружења повртара др Жарко Илин каже да киша погодује купусњачама – купусу, карфиолу, келераби, кељу, као и кромпиру и луку, али истовремено произвођаче упозорава на то да треба да поведу рачуна о томе да поврће заштите од болести које се могу појавити када се смењују киша и сунце.

Због честих и обилних киша на њивама је блато и зато сада касни берба краставаца па се може рећи да због кишног времена штете сада имају произвођачи корнишона, каже проф. др Илин. Како додаје, киша није добродошла ни паприци и грашку, ни лубеницама и дињама, које спадају у поврће.

Лубенице и диње не воле кишно време ни дневне температура испод 13 степени, које су управо биле забележене у протеклом периоду – то поврће воли топло сунчано време, наводи наш саговорник.

Професор воћарства на новосадском Пољопривредном факултету др Зоран Кесеровић процењује да ћемо воћа имати 150.000 тона мање у односу на очекивања, па ће наша земља имати 1.350.000 тона воћа, што ће бити довољно за домаће потребе и за извоз.

Јабуке, кајсије и шљиве се добро држе, каже проф. др Кесеровић.

Лед којег је било у суботичко-хоргошком региону, додаје,  направио је штете на засадима воћа уопште, па се очекује слабији квалитет и мање количине.

Генерално, вишње и трешње су добро прошле у условима кишног времена, с тим што су у неким воћњацима вишње отпадале, пре свега  због недовољне заштите. Забележено је масовно пуцање плодова трешње сорте кармен, исто због недовољне заштите, закључује Кесеровић.

Подаци о томе колико је поврћа овог пролећа посејано ће се знати на јесен, каже проф. др Жарко Илин. Узимајући у обзир да је током зиме кромпир и пасуљ главно поврће, наводи да је кромпир 2018. заузео у региону Војводине 4.031 хектар, а принос по хектатру био је 23,7 тоне па смо кромпира имали 95.704 тоне. Повртари све ређе сеју пасуљ јер се цена из године у годину не мења па је у Војводини лане био посејан на свега 127 хектара. Пасуља смо добили 1.167 тона, а просечан принос по хектару био је 1,4 тону.

Гледајући озиму пшеницу, коју ћемо прво скидати у односу на јаре ратарске културе, др Владимир Аћин с Инситута за ратарство и повртарство у Новом Саду каже да је жито сада у фази млечне зрелости –наливања.

Пшеница се сасвим опоравила и свака наредна киша може сада шкодити, као и топлотни удари, смене топле и хладне климе, казао је др Аћин.

Према његовим речима, уколико буде уследило топло време, жетва се може очекивати последњих дана јуна.

Кукуруза смо највише посејали. Др Горан Бекавац с Одељења за кукуруз при Институту за ратарство и повртарство у Новом Саду каже да је биљци обилна киша погодовала и да ће влажности у земљи бити довољна за неколико фаза развоја.

Сада је за кукуруз значајно да се третира против корова и уради међуредна култивација, истиче Бекавац.  

З. Делић