У кромпиру добра зарада, али га имамо све мање

Статистика каже да се годишње површине умањују од два до осам одсто, премда се потрошња не мења: годишње се по глави становника поједе око 100 килограма кромпира. Лане смо га имали на око 28.000 хектара и добили око пола милиона тона, док је пре две и по деценије у нашој земљи  под кромпиром било чак 110.000 хектара. У просеку се на хектару може добити од 20 па до чак 80 тона, у зависности од тога какви су година, квалитет семена и агротехника, с тим што то поврће захтева наводњавање, па се у сетву не вреди упуштати уколико површине нису под заливним системима.

Повртари ове зиме очекују солидну зараду, лањска година била је добра, и тренутна цена на велико им одговара – креће се од 34 до 38 динара килограм – док је на пијацама килограм кромпира од 65 до 70 динара, а у великим маркетима десет до 15 динара јефтинији.

Међутим, прилике на тржишту нису сваке године исте, као што и приноси варирају од године до године, што повртари знају па то није разлог зашто се не сеје више кромпира.  

Председник Удружења повртара Војводине проф. др Жарко Илин каже да повртаре од кромпира одвраћају скупа производња и недостатак државних подстицаја.

Произвођач из Сирига Зеленовић каже да домаћи кромпир иде у корак с европским квалитетом.

– Не постоје разлике које би наш кромпир издвајале од онога из ЕУ па га зато без проблема овде продајемо страним трговинским ланцима и уједно успевамо да испунимо њихове високе захтеве у погледу сетве, чувања и транспорта поврћа – објашњава Зеленовић.

– За хектар кромпира потребно је између 4.000 и 5.500 евра па би подстицаји били права мера да се кромпир врати на наше њиве – наглашава проф. др Жарко Илин. – У том погледу наша држава би требала само да се угледа на развијене земље ЕУ, где за кромпир повртари добијају између 270 и 370 евра по хектару. У односу на то колико је сетва скупа, ти подстицаји нису велики, али су опет нешто у односу на 4.000 динара, колико држава даје домаћим пољопривредницима као подстицај за биљну производњу.

Један од већих произвођача Владимир Зеленовић из Сирига наводи да  су потребни подстицаји за изградњу хладњача какве су добили воћари.

– Тренутно мало топлије време за ово доба године не годи кромпиру јер они који немају одговарајуће складиште стрепе да ће проклијати – наводи Зеленовић. – Зато би нам добродошли подстицаји за хладњаче намењене породичним газдинствима  запремине између 1.500 до 2.000 тона.

Он каже да малобројни произвођачи успевају да покрију потребе домаћег тржишта све до пред крај зиме, када наступају домаћи увозници, који кромпиром тргују месец-два, док не стигне млади род.

Неколико произвођача на подручју Деспотова и Пивница, окуљених око Земљорадничке задруге „Деспотво–Пивнице”, кромпир извози кад год се за то укаже прилика и уједно покрива и потребе овдашњег тршишта.

– Већ годинама кромпир се сеје на 75 хектара – каже директор Земљорадничке задруге Душко Мијић. – Кромпир није биљка за две-три године, већ онај ко крене да се бави сетвом, због скупе производње мора да планира на дуже, десетак и више година унапред. Производња је изузетно скупа, поготово увозно семе и специјалне прикључне машине. Требају нам подстицаји за комбајн за сакупљање кромпира, прецизне сејалице, јаки трактори, приколице... Поједини произвођачи добијали су субвенције на републичким и покрајинским конкурсима за куповине бокс-палета, али то није довољно. Потребни су конкурси намењени искључиво повртарима који сеју кромпир, да би се површине под тим поврћем увећале и произвођачи мотивисали јер имамо поднебље погодно да и кромпир буде један од извозних производа.

З. Делић