Све је кренило од саднице у саксији; НАПУСТИЛА БЕОГРАД, вратила се у Драгачево да би САДИЛА ОВО ВОЋЕ (ФОТО)
ЛУЧАНИ: Када је због љубави родне Зеоке у Драгачеву напустила и преселила се у Београд, професорка Љиља Ђорђевић ни слутила није да ће је живот поново вратити у родни крај, а један оригиналан поклон супруга који је агроном по професији био је пресудан да напусте престоницу и упусте се у нешто сасвим ново.
- Супруг ми је поклонио прве саднице боровнице у саксији и тако је све кренуло, ја сам веровала у ту причу да то може да функционише, а пошто радимо са великом љубављу и посвећеношћу, имамо циљ да производимо нешто здраво, а данас је здрава храна нешто што се све више тражи и свима је потребно, тако да нисам имала никакву препреку у тој одлуци, поготово што имам подршку породице и супруга”, казала је за РИНУ Љиља.
У драгачевском селу Зеоке на 550 метара надморске висине Љиља је формирала свој засад боровница у саксији и чврсто решила да њихови плодови расту без икаквог хемијског третирања, а брзо је доказала да је то итекако могуће.
- Не прскамо буквално ни са чим, чак ни са хербицидима, ми све то ручно чистимо од траве, свака саксија је буквално ручно оплевљена, очишћена и то се ради у континуитету у складу са временским приликама. Ова година је била веома кишна па је било доста тог посла, али је дефинитивно могуће да добијете здрав, укусан и сладак плод, на овај начин”, истиче Љиља.
Од тренутка када су први плодови стигли на род, Љиља је решила да их не предаје у откупу, већ све што убере прода за тили час путем друштвених мрежа, а достава њихових производа је јединствена.
- У Београду за све обожаваоце наших боровница, ми их достављамо на кућну адресу и то у паковањима од по килограм а у друга места у Србији шаљемо их курирским службама”, прича Љиља.
Од свежих плодова ова вредна млада жена прави и матични сок без додатка шећера и воде, као и слатко и пекмез.
- Наш пекмез је такође без шећера и конзерванса и било каквих других додатака, само 100 посто здраве, чисте непрскане боровнице, кувамо на шпорету на дрва, на смедеревцу, значи комплетно здрава производња.
Гајење и брање боровница захтеван је посао, па им је подршка породице, али и комшија од непроцењивог значаја.
- Њих двоје су се нашли и једно и друго то воле, Љља је са ових простора, мој брат је из Београда, али то нема везе, направили су једну лепу породичну причу која је кренула из љубави, у почетку је била као хоби, али је на крају прерасла у нешто веома лепо. Ја их подржавам и долазим да им помогнем кад год могу. За мене је берба боровница нека врста активног туризма, дођете, на отвореном сте, у природи сте, чист ваздух, чиста боровница, мало береш мало једеш и све непрскано”, каже Љиљина заова Јелена Ђорђевић Поповић.
Ђорђевићи су кажу нашли свој пут, раде онако како су замислили, не занима их цена у откупу, нити конкуренција, изабрали су свој пут и начин узгоја и продаје, а верни купци чим се плодови заплаве већ шаљу наруџбине преко фејсбука и инстаграма и све што су поручили већ сутрадан стиже им на кућни праг. Ови млади људи доказали су да је спој традиције и модерних технологија добитна комбинација и да се од узгоја бобичастог воћа може и те како лепо живети.
РИНА