Србија би могла произвести 240.000 тона био-дизела
Драматичан раст енергената, прво с појавом пандемије ковид-19, а сада и због кризе на релацији Руска Федерација–Украјина, подстакао је на размишљање о употреби биогорива у транспорту, али и у пољопривреди, будући да је ова грана привреде највећи корисник дизела у нашој земљи. Посебан разлог је тај што пољопривредници, при обради њива, најчешће иситичу да је гориво, без којег се не може почети ниједна сетва, а ни жетва, скупо.
- Наша земља не увози био-дизел, а ни на једној бензинској пумпи се не може купити дизел мешавина с био-дизелом. Србија има сировина за производњу био-дизела, људе који могу да воде технологију производње и погоне укупног капацитета око 120.000 тона, али нема помоћ државе, без које ова производња не може да опстане - каже за “Дневник” професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду др Милан Томић. - Сунцокрет и соја гаје се код нас на око 450.000 хектара. Уљана репица на свега 25.000 хектара. Узимајући у обзир потребе становништва за храном, за производњу био-дизела у Србији могуће је користити земљиште површине око 242.000 хектара. Сунцокрет и уљана репица имају високе приносе уља по хектару (1 т/ха), што омогућава производњу око 242.000 тона био-дизела годишње. Развојем ефикасног система сакупљања отпадних јестивих уља из ресторана, домаћинстава и прехрамбене индустрије, могуће је произвести додатних 10.000 тона био-дизела годишње коришћењем ове сировине.
- Досадашња искуства у коришћењу био-дизела указују да су перформансе мотора (снага, обртни момент и потрошња горива) коришћењем био-дизела врло сличне онима које се остварују сагоревањем фосилног дизела. Био-дизел може се користити као чист или се може мешати с фосилним дизелом у било којем односу – наводи проф. др Томић. - Основна претпоставка успешне замене фосилних горива другом врстом горива јесте да је оно прилагођено постојећој конструкцији мотора, уз истовремено задовољење критеријума у вези са обновљивошћу, екологијом и поузданошћу коришћења.
По речима проф. др Томића, производња био-дизела у Србији данас је сведена на рад микро погона капацитета 400 до 1.000 литара био-дизела на дан.
- Погони су, углавном, у домаћинствима пољопривредника који био-дизел користе за сопствене потребе. Али, иако овакви погони захтевају мала инвестициона улагања, економски неисплативо праћење усаглашености карактеристика готовог производа са стандардом СРПС ЕН 14214 чине употребу био-дизела произведеног у газдинствима ризичним - каже Томић.
Наш саговорник подсећа да смо 2007. године покренули производњу био-дизела, али је она 2013. године обустављена због увођена акциза на промет био-дизела - па је коштао скоро као гориво на бази нафте и тако постао неконкурентан у односу на евро-дизел.
- Уколико би се поново покренула производња био-дизела, требало би урадити процену вредности производње јер нису поскупели само струја и гас, већ и примарне пољопривредне кулутре. Пре раста цена у укупним трошковима производње био-дизела трошкови сировине (уља) учествовали су са 85-90 одсто. Данас, када је цена сунцокрета достигла ниво од 60 динара по килограму, учешће је још веће. Зато је потребно урадити процену вредности свих нуспроизвода (уљане погаче и глицерина), а неопходно је и да се држава одрекне акцизе на биогорива јер је то био разлог зашто је 2013. године производња био-дизела прекинута – каже проф. др Томић.
Наш саговорник истиче да у Србији постоје инсталисани велики индустријски погони за производњу био-дизела, укупног капацитета око 120.000 тона.
- Индустријска производња био-дизела је кратко заживела у току 2007. године, када је произведено око 27.000 тона био-дизела од уљане репице. Међутим, без државних подстицаја, ова производња није била економски прихватљива. У првој половини 2013. године увезене су мање количине био-дизела из земаља Европске уније - око 8.200 тона. Разлог интересовања за био-дизел била је његова цена јер се Б100 продавао за око 0,15 евра по литри јефтиније од евро-дизела - наводи проф. др Томић.
Србија данас, наглашава Томић, има људе, довољно стручног знања и искуства, да могу да воде производњу био-дизела.
- На различитим факултетима у земљи сада постоје истраживачки тимови које се баве истраживањем из области развоја технологија за производњу био-дизела. Један такав тим је на Пољопривредном факултету у Новом Саду у оквиру Лабораторије за био-дизел, где се раде истраживања из области развоја технологија и опреме за производњу био-дизела, утицаја био-дизела на промене перформанси мотора и емисије издувних гасова, поузданости коришћења био-дизела… Такође, код нас постоје произвођачи опреме (капацитета 1.000 до 10.000 тона био-дизела годишње). који могу да обезбеде производњу био-дизела сагласну стандарду СРПС ЕН14214 - наглашава проф. др Томић.
З. Делић