Недимовић: Аграру више пара и из наше касе и из европске
Прошле године у пољопривреди Србије уведене су нове мере аграрне политике, спречна је продаја земље странцима, започето је коришћење новца европских фондова, а након три деценије почела је градња 14 великих система за наводњавање.
После осам година Србија је почела да користи претприступна бесповратна средства ЕУ за пољопривреду – ИПАРД од 175 милиона евра, намењена малим и средњим пољопривредницима. Министарство пољопривреде је 25. децембра прошле године расписало први јавни позив за добијање ИПАРД средстава за куповину нове механизације и опреме, а захтеви за одобравање права на подстицај подносе се до 26. фебруара. Пре неколико дана расписан је нови јавни позив за набавку трактора из ИПАРД-а.
– Трудили смо се да, пре свега, новим мерама аграрне политике вратимо поверење пољопривредника у Министарство, у чему смо, верујем, и успели – објашњава за наш лист министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић. – Исто тако, вредно смо радили на испуњавању услова за стицање права на коришћење новца из ИПАРД-а, односно да отклонимо све оно што је осам година кочило могућност српских пољопривредника да га користе. Успели смо у томе, а доказ су већ расписани јавни позиви.
Наш саговорник истиче да је буџет Министарства пољопривреде у овој години 44,2 милијарде динара, што је пет милијарди више него у 2017.
– Прошле године смо такође имали раст буџета, тако да сви у Влади Србије настоје да обезбеде што више новца за пољопривреднике. Осим мера које смо спроводили лане, ове ћемо имати наставак изградње система за наводњавање, који ће бити посебно финансиран независно од буџетских средстава из такозваног Абу Даби фонда, с нових педесетак пројеката. Крећемо у аутоматизоване системе за противградну заштиту. На располагању ћемо имати и ИПАРД, тако да могу рећи да ћемо ове године имати много више пара за пољопривреднике него што смо икада имали – каже Недимовић.
Највећа пажња Министарства, наглашава он, ове године биће усмерена на оне мере које се тичу повећања конкурентности, квалитета, механизације, опреме, подизање нових засада и развоја сточарства, које је неопходно.
– Премије пољопривредницима ове године остају исте као и прошле, али уводимо нове мере које се односе на говеда намењена за клање јер нам је идеја да ту повећамо капацитете. Што се тиче млека, премија остаје седам динара по литру, по хектару ћемо плаћати као и 2017. године, али можда ћемо увести неке нове технике плаћања, што ће у цифрама донети пољопривредницима исто новца – објашњава Недимовић.
Закупци ораница
Министар Недимовић одбацује спекулације о томе да ће пољопривредно земљиште у државној својини завршити у закупу странаца, истичући да их досадашње одлуке демантују.
– Крајем августа прошле године донели смо Закон о забрани продаје земљишта странцима. С друге стране, подаци с терена показују да закупа државног земљишта од странаца нема. Треба разликовати закуп од својине, као два различита имовинска облика. Свакако да нам требају инвеститори и да су и домаће и стране компаније које желе да инвестирају у пољопривреду добродошле, али под условима који су одређени законом. Због тога су све приче о томе да ћемо државно пољопривредно земљиште дати странцима дневнополитичке и јефтине, а било би добро да се изнесе било који пример да смо то урадили. Овако, причати празне приче не значи ништа – објашава Недимовић, додајући да држава чини све да би ове године коначно немачки „Тенис” дошао у Србију и започео оно што се већ дуже најављује.
Крајем године Министарство пољопривреде усвојило је нови Правилник који омогућава малим и традиционалним произвођачима меса и млека у Србији да од почетка ове године потпуно безбедно и легално изађу на тржиште, било да се ради о продаји робе с кућног прага, локалним пијацама и маркетима или територији целе државе.
– Реч је о роби животињског порекла. Пољопривредним газдинствима се, заправо, омогућава да потпуно безбедно и у складу са сертификатима државе на кућном прагу продају своје производе. То је на неки начин заштита најмањих пољопривредних произвођача који до сада нису могли легално да своје производе животињског порекла продају на тржишту. Сада неће имати никакве додатне трошкове, држава ће субвенционисани набавку нове опреме, адаптацију постојећих објеката да би месо и, пре свега, сир могли изаћи на тржиште. То је веома важно и за продају на кућном прагу, али и за сеоски туризам, за локалне пијаце, маркете, али и за целу државу, што до сада нисмо имали– каже Недимовић. – Знају наши пољоприведници добро шта треба да раде и да морају бити посвећени пољопривреди. Међутим, морају водити рачуна и о тржишту јер је оно то које опредељује којој активности у пољопривредни је најисплативије окренути се. Дакле, не оно што мисле да треба да раде, већ оно што је потребно тржишту.
Љ. Малешевић
Фармери у Војводини „љути” су због ниске цене живе ваге свиња последњих месеци прошле године јер сматрају да им је дозвољени увоз из иностранства заправо покварио посао, односно умањио цену. Министар Недимовић истиче да то није тачно, додајући да рачуница показује сасвим другачије.
– Жао ми је што у удружењима сточара то мисле. Ове године цена свињског меса ишла је и до 200 динара килограм живе ваге. Најчешће је била 180, а произвођачка цена је око 130 динара, разлика је 50 динара а држава још субвенционише 1.000 динара по свињи. Очигледно да ти сточари нису били на тржишту или не знају добро да рачунају – каже Недимовић.