Каква је будућност онлајн продаје хране?

У онлајн панел дискусији "Онлајн продаја хране: нужда или будућност?“ о порасту онлајн продаје хране, проблемима у логистици и потреби да се одговори на повећану потражњу, говорили су представници Привредне коморе Србије, великих и малих произвођача, као и једног од великих трговинских ланаца.

Секретар Удружења за трговину ПКС Жарко Малиновић рекао је да се на почетку кризе захваљући доброј организацији с трговцима успело у стабилизовању ланца снабдевања и да је тај удар који је изазвала велика потражња у првој недељи био ублажен.

Он је указао да је то што је у прехрамбеним продавницима више од 80 одсто производа домаћег порекла разлог стабилности снабдевања у условима када је тражња била изузетно повећана, и када је 14. и 15. марта превазишла чак и "пикове" пред новогодишње празнике када је уобачајено највећа тражња за прехрамбеним производима.

Када говоримо о онлајну, имамо огроман раст, 100, 200 и 300 одсто, међутим, ако је чињеница да неко има 150 поруџбина недељно и видите да је тај раст 200 одсто, ту не можемо говорити о игри великих бројева, рекао је Малиновић.

Навео је да се тај капацитет није у многоме повећао, већ променио у смислу развијања сарадње с курирским службама и оним системима који су већ дефинисали своју платформу као системе досгтаве (диливери).

Њима је, навео, омогућено убрзано добијање дозвола због ограничења кретања и опримизација њихових капацитета.

Објаснио је да је за произвођача важно и да омогући први контакт потрошача с његовим производом на полици у продавници, а да паралелно с тим развија онлајн продају која је много јефтинија и ефикаснија за неког малог произвођача.

Полица је ограничен ресурс и као такву је треба посматрати. Много је важније да направимо цео канал снабдевања ефикаснијим, то је оно што је проблем малих прозвођача, рекао је Малиновић.

Навео је пример произвођача козјег сира, као вискоквалитетне хране, за кога је кључни канал био усмерен пре кризе на хорека сектор, односно на продају ресторанима и хотелима, а на тржишту има укупно мање од 100.000 заинтересованих потрошача.

За таквог произвођача је рекао да ће схватити да му је много јефтније да успостави директне канале продаје ка потрошачима, а то је управо онлајн продаја, те да продавнице служе искључиво за промоцију, а не као место продаје.

Малиновић је рекао да је ПКС с Министарством пољопровреде активно радио на развијању платформе за пољопривредне произвођаче и пласман њихових производа.

Милош Пејчиновић из Асоцијација за промоцију српске хране каже да ће произвођачима вискоквалитетне хране бити потребна највећа помоћ, јер ће многи од тих прозвођача и пољпровредних газдинстава бити угрожени.

Маја Марковић, руководилац службе за медије компаније Мерцатор С, рекла је да је број њихових новорегистрованих оњалн купаца и до 10 пута већи, да је уско грло логистика, те да су у преговорима с разним компанијама које раде доставу.

Иван Минић, оснивач Mojapijaca.rs, који се у конференцију улкјучио из САД, каже да Моја пијаца постоји већ четири године, а да се у последње време због кризе јављају разни портали који заправо имају проблем с доставом.

Зато лимитирамо број поруџбина које можемо да реализујемо, рекао је Минић и поручио да су изазови јако велики и појачани целокупним тренутним стањем.

Ксенија Перчић, сувласница Гранум бренда, каже да продаја расте и у продавницама и онлајн и наводи да је у марту продаја њихових брендова у трговинама порасла за 20 одсто, а онлајн продаја за 32 одсто.

Ко данас није на интеренту, тај је заиста ову прилику пропустио, каже Словићева.

Навела је да је продаја хране преко интерента "жива мука“ јер, како је објаснила, људи су на храну посебно осетљиви и врло ће се тешко одлучити да пробају нешто преко интернета, осим у случају када је канал набавке сужен.

Предност малог произвођача види у томе што има могућност да се лакше прилагоди новонасталим околностима.

Предност кад сте мали јесте то што можете брзо да се реорганизујете, додатно смо запослили три нова достављача, искористили сва возила да одговоримо на све захтеве, успели смо да се у ове две недеље прилагодимо, рекла је Марија Словић.