(ФОТО) ВРУЋИНА И СУША ОМЛАТИЛЕ ОКО 150.000 ТОНА ВОЋА ПО СРБИЈИ Брескве и шљиве обране, ускоро ће крушке и јабуке; У воћарству овог лета танка зарада
Све воће је раније сазарело због високих температура и недостатка падавина.
Већ су обране брескве, шљиве и за неколико дана ће и крушке. У воћњацима су још преостале јабуке, чија берба би требала да крене крајем наредне седмице.
Професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду Зоран Кесеровић изјавио је за Дневник да ћемо воћа имати мање него протеклих неколико године због лоше климе.
- Воћа ће бити ове године око 1,250 милиона тона, што је мање у односу на просечне приносе. Просек неколико година био је око 1,4 милиона тона. Али мраз, лед, суша и високе дневне температуре допринеле су да воћа имамо мање - казао је проф. др Кесеровић.
По речима воћара из Нештина у Срему Косте Стакића, воће већ сада мења боју листова као да је друга половина септембра, због суше и топлоте, а раније је доспело јер је тропска клима допринеле да брже улази у фазу сазревања .
- Пре десет година избушио сам два бунара тако да дан-ноћ наводњавам и држим некако воће још у кондицији, али не може ни наводњавање на високим темпратурама да донесе адекватан резултат. Зато ћу крајем наредне недеље кренути са бербом јабука. Прво сорте златни делишес, који има крупан, квалитетан и зрео род погодан за чување. Брање крушке виљамовке завршићу у наредних четири-пет дана. Остаће још сорта абате фетел, која је иначе последња, односно калуђерка која је још мало каснија, али и оне ће за десетак дана бити обране.
Стакић наводи да ће крушака бити око 20 тона по хектару и да ће чак две трећине отићи у индустријску прераду, јер је лед у Нештину уништио род. - Крушка је сорта која није бујн, и мањи број стабала иде по хектару, па су, између осталог, и зато приноси нижи - напоменуо је.
Од воћа најбоље су родиле, каже,шљиве, чачанске сорте и остале, док је род бресака и кајсија подбацио због леда.
- Задовољан сам колико је било шљива, по стаблу од 30 до 50 килограма. Ипак је било кише до средине јула па квалитет није изостао и изврсне су и за јело и за прераду. Конзумне сам продавао од куће навелико између 60 и 70 динара, у зависности од количине која се купује. Мада су је неки воћари прадавали и за 40 динара за ракију, јер је то лошија класа. Код бресака, навео је, род није био какав се очекивао, опет због леда.
- У појединим деловима атара у Нештину је било леда тако да није добијен квалитет који би требао да буде, мада је број плодова био добар и биле су крупне, али је плодове оштетио лед.
- Бресква су ове године имале солидну цену од 100 до 150 динара су се продавале по маркетима- казао је Стакић.
Кајсија је лепо цветала и понела. Међутим, када је била мања од кликера, био је мраз и оставио можда 10 до 15 посто здравог рода. Зато их је било мало и биле су скупе. Продавали смо их од 70 до 80 динара за ракији и за инудстију, док је конзумна кајсија ишла и до 150 динара килограм по маркетима.
Стакић истиче да воћари ценама навелико нису задовољни јер су оне исте као и пре неколико година, премда су трошкови производње вишеструко поскупели.
- Пре десетак година продавао сам за 0,7 евро центи конзумну крушку у години када је јако добро родила, а сада 80 и неки динар мада су трошкови за репроматеријал повећани више пута. Зато ћемо и од крушке као и од другог воћа имати минималне зараде или је готово нећемо ни имати - казао је воћар из Нештина Коста Стакић.
Текст и фото: З. Делић