Већи минималац за 350.000 радника - 24.822 дин месечно

Минимална месечна зарада је прошле године била 22.620 динара и од Нове године је повећана за 2.202 динара.

Минималац у нашој земљи прима око 350.000 радника.

Са друге стране, неопорезиви део зараде радника, уместо прошлогодишњих 11.790 динара, повећан је у 2018. за више од 3.000 динара, односно на 15.000 динара.

У Влади кажу да ће се највећи ефекат измене Закона о порезу на доходак, којим је повећан неопорезиви део зараде, одразити управо на око 350.000 радника у Србији који примају минималну зараду.

Та пореска олакшица увешће прогресивност у опорезивању и растеретити привреду за око 11,6 милијарди динара. 

У наставку борбе за смањење незапослености, олакшице за запошљавање нових радника остаће на снази до краја 2019. године и то тако што ће предузетници имати право на повраћај плаћеног пореза и доприноса од 65 одсто до 75 одсто.

У влади наводе да су сетом пореских закона, које је Скупштина Србије усвојила у децембру 2017. године, уведени значајни подстицаји за почетнике у пословању чиме је, истиче, истовремено спроведена једна од најважнијих мера Националног програма за сузбијање сиве економије.

Кључна новину у законима усвојеним у децембру је увођење подстицаја за почетнике у пословању, који ће бити ослобођени плаћања пореза на зараде и доприноса за обавезно социјално осигурање у години оснивања предузећа и у наредној години. 

Та новина односи се на зараду оснивача предузетничке радње и зараде до девет новозапослених особа, које такође морају да буду тек свршени средњошколци, студенти или особе са евиденције Националне службе за запошљавање. 

Примена мере почиње у октобру 2018. и важиће за предузетнике у режиму исплате личне зараде, наводе у Влади.

Анализа пореског и непореског оптерећења почетника у пословању, коју је реализовао НАЛЕД, показује да уштеде које ће по овом основу остварити предузетници иду и до 250.000 динара годишње по особи код исплате минималне зараде. 

У влади кажу да ће сет пореских закона који је усвојен омогућити боље пословно окружење, мање намете за привреду и боље услове за веће запошљавање што, додају, ствара простор за ново запошљавање у приватном сектору, са намером да буде прави мотор развоја српске привреде.