У БАЊАЛУЦИ ИСПЛАЋЕНА ПЛАТА ОД СКОРО ПОЛА МИЛИОНА ЕВРА! Просечни радник за то би требало да ради 64 године
Највеће нето примање по основу радног односа током девет месеци ове године исплаћено је у Бањалуци, где је радник у делатности изградње хидрограђевинских објеката за само један месец зарадио скоро милион марака - дакле скоро пола милиона евра!
Наиме, према подацима Пореске управе Републике Српске, највећи износ личног примања је 983.026 КМ, а у тај износ су, осим плате, урачунати и регрес, топли оброк, прековремени рад, бонус, накнаде и додаци на услове рада.
Када се у обзир узме податак да је у септембру просечна плата у Српској износила 1.277 КМ (654 евра), овом раднику исплаћено је таквих 769 плата.
"Друго појединачно нето примања по висини по основу радног односа у износу од 251.769 КМ остварио је радник у делатности осталог новчаног пословања, односно посредовања", навели су у Пореској управи Српске за "Независне новине".
За месец дана рада плату вредности 107.462 КМ примио је радник у делатности трговине на велико дуванским производима чије се седиште послодавца налази у Источној Илиџи.
Међу пет највећих плата ове године нашле су се и плате од 98.078 КМ и 96.499 КМ исплаћене у Бањалуци у области делатности болница, односно осталог новчаног пословања - посредовања.
Предраг Млинаревић, професор на Економском факултету у Палама, истиче да су наведене плате навероватније менаџерске плате и да нису репрезентативне.
"Веома је важно да се ту види, од тих виших зарада које имамо, који је проценат оних који те зараде примају. Зараде на нивоу инцидента које су занимљиве са становишта износа због тога што "боду очи" нису никада плод економије нити су одраз тога шта једна економија може да понуди, већ су више спорадична појава иза које могу да стоје разне ствари", рекао је Млинаревић за "Независне новине".
Млинаревић додаје да су ове зараде занимљиве као нека врста статистичког раритета.
"Они који учествују у расподели као што су финансије посредовања, а не у стварању дохотка, они имају највеће зараде, док они који стварају доходак имају најмању зараду. У таквим околностима имамо неку врсту парадокса у нашој економији, али није необјашњиво", истиче Млинаревић објашњавајући да припадамо економији заснованој на потрошњи и увозу, односно присутан је потрошачко-увозни модел раста који треба трансформисати у произвођачки и извозно оријентисан модел раста са делатностима које имају већи ниво додате вриедности.
Телеграф
