Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ПОВЕЋАЊЕ ПЕНЗИЈА, А НЕ СТАРОСНЕ ГРАНИЦЕ Директор ПИО фонда Огњеновић: Просечна пензија од 440 евра је план за 2025. годину

18.06.2024. 12:40 12:49
Пише:
Извор: dnevnik.rs/ R. Hadžić

Скандинавске земље се дефинитно најбоље котирају у Европи, али и свету када је реч о пензионом систему.

Глобални извештај о пензијама Института Мерцер ЦФА, показао је да је Холандија на врху листе,а одмах иза ње следе Исланд и Данска, па онда Финска, Норвешка, Шведска, Швајцарска, Ирска, Белгија, Португал и Немачка.

Са друге стране, сматра се да пензионисање није толико погодно у Француској, Шпанији, Италији, Пољској и Хрватској,док је једна од најгоре оцењених земаља Турска.

У већини ових земаља у пензију се одлази са навршених 65 година, мада у Француској и Немачкој има све гласнијих предлога да се то повећа на 70, а у Великој Британији и на 71 годину.

Када је реч о примањима најстаријих, просечна месечна пензија највећа је у Норвешкој са близу 1.800 евра, следи Холандија са 1.350, затим са око 1.100 евра Италија и Ирска, док испод 1.000 евра имају немачки, шпански, дански и француски пензионери.

Када је реч о нашем региону, највеће просечне пензије су у Словенији, око 800 евра, у Хрватској нешто мање од 400 евра, док црногорски пензионери, након последњих повећања, у просеку примају 359 евра месечно. Најнижа примања у региону имају пензионери у БиХ – у просеку 294 евра месечно.

А где је у свему овоме Србија, где смо на овој лествици, водитељка јутарњег програма Редакција Оља Лазаревић питала је директора Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Рељу Огњеновића.

- Знате како,од земље до земље прописи се разликују. Ако узмемо да гледамо да су скандинавске земље најбоље по неком просеку примања, можемо да кажемо да су оне најгоре по просеку година. Гледајући на пример Холандију, коју сте поменули, или Норвешку, та старосна граница је 67 година, са тенденцијом да иде ка више. Али узмимо у обзир да је и економска ситуација таква, као и демографска да ми гледамо и стање на тржишту, колико имамо радника, какве су финансије, али и самим тим да је радни век продужен, да живо дуже траје, да је медицина напредовала и самим тим јесте и реално да се у некој мери повећава граница - започео је Огњеновић.

Директор ПИО фонда се потом осврнуо и на ситуацију у нашој земљи.

- Што се тиче наших граница, ми смо 2015. усвојили посебни пропис и за мушкарце и за жене, то је 65 година што се тиче старости, а минимум 15 година рада. С тим да тај пропис за жене не важи од 2015. већ само за мушкарце, за жене се то сукцесивно повећава до 2032. године. Сада смо у 2024. и то је негде 63 година и 8 месеци. Сваке следеће године повећамо за два месеца док не дођемо до те границе од 65 година и за мушкарце и за жене, што се тиче старосне пензије - истакао је Огњеновић и додао да код нас за сада није у плану повећавање старосне границе.

- Наши приоритети су повећање пензије, гледамо да стигнемо те скандинавске земље. Оно што је добро да смо дошли до просечне пензије од 45.700 динара или 390 евра, план нам је да за 2025. просечна пензија буде 440 евра. На добром смо путу, с обзиром да су и услови за повећање пензије односно за усклађивање у односу на бруто домаћи производ повољнији. Због тога смо имали ово повећање у јануару од 14,8%. Што значи да наши грађани не треба да брину, сада нам је фокус на повећању пензија, а када то достигнемо, можда можемо да разговарамо и о повећању старосне границе.

Објаснио је и опције превременог одласка у пензију.

- Оваква пензија једнака је и за мушкарце и жене, то је 60 година живота и 40 година стажа. Постоје наравно и друге врсте пензије, то су на пример инвалидске пензије, али оне се остварују тако што дође до потпуног губитка радне способности. Што се тиче пољопривредних пензија, оне су доста мање с обзиром и на доприносе који су доста мањи. У неку руку ту можемо да причамо чак да су оне на нивоу социјалних давања због саме количине које плаћају пензионери, али и због тога што пензионери који се баве пољопривредом нису довољно упућени да им од самих доприноса зависи сутра и величина пензија. Просек пензије је неких 15.000 динара.

Курир/ Милан Рашевић

Аутор:
Пошаљите коментар
НИСТЕ ЗАДОВОЉНИ ВИСИНОМ ПЕНЗИЈЕ Постоји решење; Урадите ових пет корака и поштујте рокове!

НИСТЕ ЗАДОВОЉНИ ВИСИНОМ ПЕНЗИЈЕ Постоји решење; Урадите ових пет корака и поштујте рокове!

09.05.2024. 08:16 08:20