Пилоти „прелећу” ИТ сектор за више од републичкеог просека
НОВИ САД: Од 19 делатности за које Републички завод за статистику објављује податке о просечној нето заради, у септембру је само у девет просечна зарада била изнад републичке, која је тог месеца била 53.698 динара, док је у десет она била мања од просека на нивоу државе.
У исто време, у септембру је у чак 14 области нето просечна плата била мања чак и од медијалне, која је подацима РЗС-а износила 41.547 динара. То пак значи да је знатно више запослених у Србији који зарађују мање од медијалне зараде, с обзиром на то да је реч о делатностима у којима ради велики број радника.
У осам области просечна септембарска нето плата прелазила је 100.000 динара. На првом месту је, као и prеthodnih месеци, ваздушни саобаћај с нето зарадом од 184.800 динара. Иза њега су запослени у рачунском програмирању, где је просечна зарада била 127.095 динара. Тако је њихова зарада знатно мања него у ваздушном саобаћају, а разлика је 57.705 динара, па заправо разлика у примањима у те две делатности премашује висину просечне зараде у републици за септембар.
На трећем месту по висини просечне септембарска зараде су запослени у услужним делатностима у рударству, где је она зносила 125.563 динара, а потом следе они који раде у експлоатацији сирове нафте – 111.743 динара. Међу њима су и запослени у научном истраживању с просечном зарадом од 106.552 динара, производњи дуванских производа – 104.948, кинематографији, телевизији и музичкој продукцији – 103.556 и финансијским услугама – 103.538.
Ако се анализирају целокупне делатности, највећу просечну плату у септембру зарадили су запослени у информисању и комуникацијама – 96.545 динара, а потом у финансијским делатностима и делатностима осигурања – 93.505 динара. За њима следе запослени у снабдевању електричном енергијом, гасом и паром са зарадом од 88.166 динара и у рударству – 83.630 динара.
У јавном сектору у септембру највећа зарада исплаћена је запосленима у јавним државним предузећима – 73.072 динара, док су најмању имали они који раде у општинским јавним предузећима – 50.902 динара. Запослени у образовању и култури у септембру су зарађивали више од републичке просечне плате и остварили су 57.167 динара. Више од републичке плате, али мање од оне у образовању, бележе запослени у здравству, где је просечна зарада била 54.629 динара.
Разлика између септембарских плата запослених у правним лицима и оних који раде код предузетника је чак 29.693 динара. Наиме, просечна септембарска плата запослених у правним лицима била је 54.147 динара, а они који раде код предузетника су тог месеца у просеку зарадили свега 28.454 динара.
У чак 14 области које се налазе у оквиру 19 делатности за које РЗС саопштава просечну нето зараду, у септембру су просечне плате биле испод медијалне зараде за тај месец, односно у ковертама је било мање од 41.547 динара. Тако су радници у производњи одевних предмета имали просечну нето плату 34.373, производњи коже и предмете од коже – 37.602, производњи намештаја – 39.154, трговини на мало – 37.178 динара. Испод црте медијалне зараде нашли су се и они који раде у осталим стручним, научним и техничким делатностима, где је зарада у септембру у просеку била 36.877 динара, делатностима путничких агенција, тур-оператера и резервација – 38.495, заштитним и истражним делатностима – 37.844, услугама одржавања објеката и околине – 36.624, социјалној заштити са смештајем – 38.676, поправци рачунара и предмета за личну употребу – 32.115 динара. Запослени који пружају остале личне услуге у септембру су у просеку зарадили 31.656 динара, а најтања коверта стигла је у џепове запослених у делатности припремања и послуживања хране и пића – 30.773 динара.
Љ. Малешевић
