НБС: Референтна каматна стопа повећана на 1,5%

Доносећи такву одлуку, Извршни одбор је, како се наводи на сајту НБС, имао у виду да су инфлаторни притисци на светском и домаћем тржишту јачи и постојанијег карактера него што се prеthodno очекивало и да то захтева додатно заоштравање монетарних услова како би се ограничили секундарни ефекти на инфлациона очекивања. Извршни одбор подсећа да је Народна банка Србије и у prеthodnom периоду, као одговор на изазове из међународног окружења, предузела кораке ка постепеном повећању рестриктивности монетарне политике, користећи флексибилност коју јој пружа постојећи монетарни оквир. Просечна пондерисана стопа на аукцијама репо продаје хартија од вредности континуирано и постепено повећавана је од октобра 2021. године – укупно за 84 базна поена, док се није готово изједначила с референтном каматном стопом.

Поред тога, мерама Народне банке Србије смањена је динарска ликвидност банкарског сектора на контролисан и ограничен начин. Ефекти тих мера, као и актуелно повећање референтне каматне стопе, треба да допринесу да се инфлација у средњем року креће на ниском и стабилном нивоу.

Истовремено, повећане су и каматне стопе на депозитне и кредитне олакшице Народне банке Србије – каматна стопа на депозитне олакшице на 0,5%, а стопа на кредитне олакшице на 2,5%.

У условима виших цена енергената и светских цена примарних производа, уз присутне више трошкове транспорта, као и застоје у снабдевању и несташице појединих инпута у производњи на светском нивоу, од средине prеthodnе године интензивиран је раст увозних и произвођачких цена. На раст цена хране на домаћем тржишту, поред повећаних трошковних притисака из међународног окружења, одразили су се и ефекти прошлогодишње суше. Поред тога, неизвесност, која је карактерисала међународна робна и финансијска тржишта prеthodnih месеци услед појаве нових сојева вируса корона, појачана је ефектом геополитичких тензија и избијањем кризе у Украјини. То је за последицу имало додатан знатан раст цена енергената, светских цена примарних пољопривредних производа и метала, које су се приближиле историјски највишим нивоима или их чак премашиле, што повећава ризике да би инфлаторни притисци могли бити већи од очекиваних и присутни у дужем периоду. Извршни одбор је приликом одлучивања узео у обзир и чињеницу да повећана неизвесност на глобалном нивоу може негативно утицати на токове капитала према земљама у успону, укључујући и Србију, посебно ако се има у виду да је Систем федералних резерви у марту започео циклус повећања референтне каматне стопе. Иако још увек није најавила када ће повећати референтну каматну стопу, и Европска централна банка је у марту, у условима јачих инфлаторних притисака од очекиваних, одлучила да додатно смањи обим квантитативног попуштања током другог тромесечја, што захтева опрезност монетарне политике Народне банке Србије.

Актуелно заоштравање монетарних услова, према оцени Извршног одбора, неће значајније утицати на привредну активност у нашој земљи. Фиксне инвестиције и приватна потрошња настављају да воде привредни раст и од почетка ове године, чему доприносе обезбеђени повољни услови финансирања у prеthodnom периоду и предузете мере економске помоћи, повећани капитални издаци државе и раст запослености и зарада. Посматрано с производне стране, раст воде услужни сектори, грађевинарство и експлоатација руде метала, док се на нижу активност у укупној индустрији и даље у највећој мери одражава мања производња угља и електричне енергије. Производња у прерађивачкој индустрији благо расте, иако је и даље присутан ефекат застоја у глобалним ланцима снабдевања, као и мање екстерне тражње у условима заоштравања геополитичких тензија и више глобалне инфлације. Због неповољнијих изгледа глобалног привредног раста након избијања кризе у Украјини, а пре свега зоне евра, која је наш најважнији трговински партнер, израженији су и ризици наниже по наш привредни раст у овој години, уз оцену да ће ефекти у највећој мери зависити од дужине трајања кризе.

Извршни одбор констатује да је међугодишња инфлација, која је у фебруару износила 8,8%, и даље у највећој мери била вођена растом цена хране и енергената. Истовремено, базна инфлација је и даље знатно нижа од укупне инфлације и у фебруару је износила 4,4% међугодишње, чему је допринела очувана релативна стабилност девизног курса и у изузетно неизвесним глобалним условима. Према последњој актуелној средњорочној пројекцији из фебруара, инфлација би у наставку године требало да се нађе на опадајућој путањи и да се до краја периода пројекције приближи централној вредности циља. Иако тренутна дешавања у погледу светских цена енергената и примарних производа указују на то да постоји могућност да инфлација буде на вишем нивоу од пројектованог, Извршни одбор и даље оцењује да ће инфлација имати опадајућу путању до краја године. Томе ће кључно допринети релативна стабилност девизног курса, коју ће Народна банка Србије обезбеђивати и у наредном периоду, као и предузете монетарне и фискалне мере. У смеру ниже инфлације очекује се да делује и долазак нове пољопривредне сезоне и по том основу нижи трошкови у производњи хране, као и мере Владе којима је ограничен раст цена горива и омогућено предузећима да у првој половини 2022. купују струју по знатно повољнијим условима од тржишних.

Одлуке монетарне политике ће у наредном периоду зависити од кретања фактора из међународног и домаћег окружења и оцене интензитета и постојаности инфлаторних притисака по основу ових фактора, као и утицаја на финансијску стабилност и брзину привредног раста.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 12. маја.