Неки неће да раде, неки не могу, а неки немају шта
По последњим резултатима Анкете о радној снази Републичког завода за статистику, на крају другог квартала ове године у Србији је било 2.723.200 неактивних лица. У исто време, запослених је било 2.881.000 и 384.100 незапослених.
Број неактивних лица на крају јуна јесте за 167.000 мањи у односу на прва три месеца ове године, а 41.900 у односу на исти период лане, али је стопа некативности од 45,5 одсто и даље веома висока.
По дефиницији РСЗ-а, неактивно становништво чине лица стара 15 и више година која нису сврсана у запослено или незапослено становништво. Ту спадају студенти, пензионери, лица која обављају кућне послове, као и остала лица која нису prеthodno обављала ниједан плаћени посао, нису активно тражила посао или нису била у могућности да раде .
Највише неактивног становништва, чак 647.500, има у генерацији од 65 до 74 године, што је и сасвим размљиво јер су они у годинама када тешко могу наћи било какав посао, а велики део њих има нека примања. Иза њих, као изузетно неактивно забележено је становништво старо од 15 до 24 године. У тим годинама има укупно 525.100 неактивних, од чега 439.700 не жели да раде, 39.100 жели, али не може и 46.300 жели и може да ради.
Разлози због којих лица не желе да раде, оцењује РСЗ могу бити, школовање или обука, болест или неспособност, пензија, брига о деци или одраслим неспособним лицима, изгубљена нада у могућност проналажења посла и други лични или породични разлози. Лица која желе али не могу да раде имају такав став због школовања, болести или непособности, обавезног друштвено корисног рада или личних разлога. На крају, лица која желе да раде, а прихватила би посао уколико им буде понуђен, у могућности су да почну да раде, али се не баве активним тражењем посла.
Висок број некативних бележи се у категорији између 55 и 64 године, иако се они још увек сматрају радно способнима. У тој категорији има 442.200 оних који су неактивни јер не желе да раде и 63.400 оних који желе и могу да раде, али немају шта. Занимљиво је да у тој категорији неактивних лица нема оних који желе, али не могу да раде.
У Војводини је, по подацима РСЗ-а, на крају јуна било 756.200 неактивних лица старости 15 и више година, што је највише у целој држави. Стопа незапослености у Војводини на крају другог квартала била је чак 47,2 одсто. Колико је то велика стопа становништва, најбоље показује податак да је на крају другог квартала у Војводини било 711.200 запослених. Другим речима, стопа запослености у Војводини износила је 47,5, а неактивних 47,2 одсто. Између њих су незапослени, са стопом од 5,4 одсто, али се они убрајају у категорији активних.
По подацима Националне службе за запошљавање, објављеним у Билтену за јун 2017. године, у Војводини је на крају јуна било 144.443 незапослена, од чега 73.121 жена и 71.322 мушкарца. Од укупног броја незапослених у Војводини на евиденцији НСЗ-а 86.319 је стручних и 58.124 нестручних лица.
У Војводини највише незапослених од 50 до 54 године живота
На крају јуна у Војводини је било 144.433 незапослених, а највише – 18.141 – било их је у категорији од 50 до 54 године живота. Одмах иза њих – 17.170 су незапослени старости између 55 и 59 година, затим они од 40 до 44 године – 17.045. Најмање незапослених – 4.112 бележи се у категорији између 15 и 19 година старости.
Љ. Малешевић