За легализацију остало још четири милиона зграда, крај не пре 2023.
НОВИ САД: Легализација бесправне градње дуго тапка у месту и по свој прилици неће бити завршена у догледно време, поготово не у законском року 2023. године јер, по последњим проценама, у Србији има више од четири милиона нелегализованих објеката – каже за „Дневник” потпредседник Савеза за имовину у НАЛЕД-у Дејан Вуковић.
Тај број, напомиње, није коначан, али је тешко дати прецизнију процену о томе колико наша земља има бесправно изграђених објеката јер је дивља градња и даље присутна па је за тачнији податак потребно ново сателитско снимање.
Познато је да је у протеклим деценијама, а посебно током грађанског рата на просторима бивше СФРЈ, изградња некрентина без дозволе за градњу била у пуном замаху и да је, посебно у том периоду, изграђено на стотине хиљада кућа, вишеспратница за колективно становање, викендица, пословних простора, дограђено објеката. Мада је у протеклих неколико година из Министарства грађевине више пута било најављивано да ће сви ти објекти бити легализовани у законском року, слабе су наде да ће се то заиста и догодити. Локалне самоуправе немају ни раднике ни опрему да би у послу биле успешније, премда није занемарљив податак да је од, када је 2015. године донет Закон о изградњи и планирању, 225.000 власника озаконило своје објекте. Анализа поступка озакоњења нелегалних објеката коју је НАЛЕД спровео по градовима и општинама показала је све недостатке тог сложеног процеса.
На стотину запослених у локалним самоуправама свега шест решава предмете по захтевима власника нелегално изграђених објеката, па за годину успеју да обраде тек 300 предмета, док на столу имају 7.000 захтева. Просечан град или општина за месец успе да озакони тек 24 објекта јер на сваког запосленог дође више од 1.100 активних предмета, каже Вуковић.
Позивајући се на резултате анализе, Вуковић наводи да се у готово 70 одсто случајева градња без дозволе открије тако што је објекат уочен на сателитским снимцима Катастра. Тек сваки пети предмет настане зато што власник сам одлучи да пријави нелегалну градњу и поднесе захтев за легализацију, док око шест одсто предмета пристигне тек након што је донето решење о рушењу.
Истраживање НАЛЕД-а је обухватило и 24 од 45 јединица локалне самоуправе у Војводини. По подацима добијеним из њихових локалних администрација, оне су до краја прошле године донеле готово 60.000 решења о озакоњењу, док их чека још близу 125.000 активних предмета.
Показало се да највећи број њих месечно реши између 20 и 30 предмета, али има и примера с тек неколико решених предмета месечно, као и они који их за месец реше више од 150, нагласио је Вуковић.
По његовим речима, највећи проблем је што само четири локалне самоуправе имају софтвер за праћење и обраду тих предмета, док остале немају аутоматизоване процедуре и ослањају се на запослене, којих је мало.
Готово све од 24 локалне самоуправе обухваћене истраживањем, имају једног, два или три запослена на тим пословима, док, примера ради, само два већа града у покрајини имају десет, односно 13 ангажованих на озакоњењу, поручио је Вуковић.
Само 38 одсто локалних самоуправа озакоњење обавља у оквиру посебних одељења, па је мањак запослених само део проблема. Помоћ им је потребна и у опреми јер две трећине нема посебан софтвер преко којег спроводи поступак озакоњења.
Интересантно је, подвлачи Вуковић, да тек пет одсто општина види недостатак запослених као главни узрок великог броја нерешених предмета. Проблеме много више препознају у нерешеним имовинско-правним односима (38,2 одговора), незаинтересованости власника (19,6), а на листи су и високи трошкови поступка (18,6), као и превише папирологије и компликована регулатива (10одсто) Налед каже Вуковић није урадио процену колико је потребно пара уложити да би процес озакоњења објеката ишао брже, али сматра да се бољи рад може постићи без већих издатака кроз, прерасподелу запослених унутар локалних самоуправа или повезивањем надлежних и успостављањем комуникације путем сервисне магистрале органа.
Сматрамо да би помогло формирање неке врсте бесплатне правне помоћи за странке којима је то потребно. По ставу НАЛЕД-а, приоритет би требало да буде креирање дигиталне платформе која би омогућила лакше подношење потребне документације, праћење предмета и бржу комуникацију с обрађивачима предмета у погледу документације која недостаје. Тренутно важеће таксе за озакоњење нису високе, па у том смислу оне нису разлог застоја и спорог спровођења озакоњења, рекао је Дејан Вуковић.
З. Делић