За 10 година у банкама готово 10.000 запослених мање

Док је последњег дана децембра у банкама радне књижице имало 23.055 запослених, након првог квартала је тај број поврећан на 23.095. Није много, али говори о томе да је тренд, макар мало, кренуо у супротном правцу. На финансијским порталима и сајтовима банака огласи за посао нису ректост. Међутим, профил кадра који се тражи се променио. Пожељно занимање је теренски комерцијалиста. Тражени су и стручњаци за спречавање прања новца, дигиталне канале продаје…

Златно доба запошљавања у банакма које послују на српском тржишту било је око 2000 - 2003. године. Банке су листом отварале пословне јединице диљем Србије. Кредитна активност је била у експанзији. Тако је 2008. завршена с 32.342 запослених у банкарском сектору. Глобална криза је све изменила. Да ли та мала побољшања која су почела у овој години наговештавју нови тренд?

Извесно је да ће банке запошљавати људе, али то да ће неко ко успе да ту добије радно место бити сигуран до пензије – дефинитивно је прошлост, каже међународни консултант др Александара Васиљевић. Према његовим речима, банке данас највише траже теренске комерцијалисте.

То су људи који, народски речено, иду од врата до врата и продају кредите. Обично посао добијају на три месеца и за свако тромесечје имају тачно одређену квоту кредита које морају да пласирају. Уколико им се деси да неиспуне очекивања, добијају радну књижицу у руке, а неко други шансу да почне да ради исти посао, каже наш саговорник.

Број банака које послују код нас се сваке године смањује. Лане их је било 29, сада код нас ради 28. Неке, попут Сосисјете женерал, већ су најавиле повлачење, а неке, као ОТП – да желе да прошире тржишни удео.

Међутим, спајање банака доноси проблеме запосленима. Често се дешава да банка која је купила неку другу има пословнице у комшилуку у истом граду или месту. У таквим околностима једна од њих се обавезно затвара. Од тога колико су запослени стручни зависи да ли ће после тога на друго радно место или на тржиште радне снаге.    

Дигитално банкарство постаје код нас већ уобичајена ствар, тако да се у огласима за посао у банакма све више појављује потреба за сарадницима за управљање дигиталним каналима продаје. То је занимање које је и генерацијама економиста банкарског смера који су диплому стекли пре петнаестак година било мало познато.

Пласирати кредит није лако, а тек наћи клијента који је спреман да се поново задужи па да опет позајмљено редовно враћа и теже. Зато се све више траже експерти за анализу портфолија клијената и за грађане и за привреду.

У Србији је у неколико наврата мењан закон и други прописи који регулишу спречавање прања новца. Банке сада ту имају већу улогу па зато и експерти за ту област имају све више шансе да добију посао.

Кадрове који су ових дана успели да се запосле у банкама чека стално усавшавање. Само они који су спремни да то раде, имаће разлога да се надају да ће пензију дочекати у некој од банака.

Д. Вујошевић