Влаховић: Неће бити несташица хране, питање је само цена
САВУДРИЈА: Србији не прете нешташице, а поготово не нешташице хране, само је питање по којој цени ћемо је набављати, каже председник Савеза економиста Србије (СЕС) Александар Влаховић и додаје да су пројекције привредног раста за цео Западни Балкан, па и за Србију мање него на почетку године.
Према свим пројекцијама међународних финансијских институција, Светске банке, ММФ-а и Европске комисије, очекује се успоравање раста. Прогнозе су мање оптимистичне него на почетку, што је логично, с обзиром на рат у Украјини, да су цене енергената порасле више од очекиваног, рекао је Влаховић за Танјуг у Истри, где учествује на скупу “Стратешки економски разговори”.
Он је подсетио да је Светска банка смањила пројекцију раста у Србији за више од једног процента, тако да су пројекције сада 3,2 одсто БДП-а, а слично је за цео Западни Балкан.
Велика је неизвесност пред нама. Видећемо како ће се одвијати сукоб у Украјини, како ће се он завршити, како ће то утицати на цене енергената, да ли ће узов остати непрекинут… То ће све дефинисати коначне резултате које ћемо остварити, рекао је Влаховић.
По питању страних инвестиција, Влаховић наводи да су оне значајне за регион и за Србију, јер не само да представљају један од “мотора” укупног раста, већ и покривају, у овом тренутку, растухћи платни дефицит.
Прошле године су, каже, стране директне инвестиције чиниле око седам одсто БДП-а, а дефицит је био 4,4 одсто, дакле, вишеструко је био покривен платни дефицит, али је у садашњим условима ризика у инвестирању, за очекивати да ће стране инвестиције бити на нижем нивоу од прошле године.
Ту се отвара питање покрића платног дефицита, чини ми се да ове године, не само код нас, него свуда на Западном Балкану, неће бити довољан ниво страних инвестиција за покриће текућег дефицита, већ да се извори морају потражити на другој страни, било задужењем или, што је најмање добро, смањењем укупних девизних резерви, појаснио је Влаховић.
На питање треба ли Србија да страхује од несташица, одговара одрично, али је, напомиње, питање какве ће бити цене.
Имамо једини производ који је проблематичан, а то ће зависити и од политичких кретања, а то је увоз природног гаса. За све остало, сигуран сам, не прети нам несташица, нарочито не хране. Само је питање по којој ћени ћемо набављати, рекао је Влаховић и додао да је инфлација у Србији у априлу била 9,6 одсто, у Северној Македонији већ је већа од 10 одсто, а у ЕУ више од седам одсто.
Додаје, ипак, да се према пројекцијама, очекује успоравање раста цена, а НБС сматра да ће се цене вратити у пројектовани коридор на крају године, а то је од три до 1,5 одсто.
Оцењујући предузете мере владе, како би заштитила грађане, услед украјинске кризе, каже да су све административне мере које се односе на ограничење цена базичних производа, плодотворне, само ако су краткотраје, јер на дужи рок се цене не могу административно уређивати.
Тако и ове мере доживљавам као нешто што има задатак да нас одбрани од тренутног шока, од фебруара до данас, а верујем да ће до лета престати административна забрана, као што је престала и забрана извоза брашна и житарица, јер је то сада непотребно, рекао је он.
Додао је да је став економиста непромењен, да се мора престати са непотребним трошењем, већ је потребно начело опрезности у вођењу фискалне политике, зато што је важно да на крају ове године дефицит не буде већи од пројектованог.
А, бојим се да ће бити. Тако предвиђа и Светска банка, а и резултати у прва три месеца говоре да ће дефицит бити ближе четири него пројектованих три одсто. Али, зато треба максимално рационално управљати државном касом и смањити непотребна трошења, рекао је Влаховић.
Коментаришући уговор о производњи елекртичног аутомобила у "Фијату", Влаховић каже да је важно да "Фијат" остане у Србији, јер је аутоиндустрија извозно оријентисана, доноси високу технологију и продуктивност, а то је нешто чему и ми у индустријском развоју треба да стремимо.
