Васић: Ниске камате још неко време

Извесно је да опоравак привреде не може бити јако брз, што значи да још дуже време можемо очекивати ниске каматне стопе, како би новац био што доступнији и предузећима и грађанима, каже Васић.

Додаје да управо зато и Еурибор има негативну вредност и налази се на историјском минимуму.

Већина кредита код нас везана је за Еурибор и директна последица биће пад камата, односно смањење месечних рата, и за постојеће и за нове кредите, наводи он и подсећа да још од глобалне кризе из 2008. године готово непрекидно трају напори за оживљавање привреде.

Васић подсећа, у интервјуу за нови број Магазина бизнис, да сличну политику води и Народна банка Србије, која је референтну каматну стопу смањила на 1,25 посто са нивоа од 2,25 процената, колико је она износила почетком 2020. године.

Коментаришући рад банака у условима актуелне здравствене кризе, истиче да кредитна активност ни у једном тренутку није престајала, што је добра вест која говори да криза није изазвала потпуну блокаду у пословању и животу наших људи.

Према извештају Кредитног бироа из јуна, у 2020. години готовински кредити су порасли за 6,8 одсто. Маса стамбених кредита у односу на исти период прошле године већа је за 10,4 одсто, прецизира Васић.

Два мораторијума на отплату дугова банкама, како би се помогло грађанима и привреди у условима смањених прихода услед пандемије, по његовом мишљењу су испунила своју сврху.

Судећи по досадашњим ефектима, у тој намери се успело. Вредност обавеза које су банке одложиле износи око три милијарде евра и то је заиста велики износ новца који је на одређени начин убачен у новчане токове, односно остао је у рукама клијената банака, наводи Васић.

Сматра да ниво проблематичних кредита (НПЛ) у банкама неће због корона кризе порасти до ризичног нивоа.

У prеthodnim годинама НБС и банке у Србији урадиле су заиста много на смањењу удела НПЛ-ова и показало се сјајним што је то урађено пре кризе. Са 31. децембром 2015. удео доцње у укупној суми банкарских кредита износио је 18,6 одсто, а захваљујући низу мера, на крају јуна ове године тај проценат био је свега 3,6 одсто. То је одлична полазна позиција и зато не верујемо у ризично повећање лоших пласмана, рекао је Васић.

Оцењује, такође, да српски банкарски систем у 2021. годину улази са врло позитивним пословним окружењем.

Ми смо prеthodnih година решили неколико неуралгчних тачака, као што су ризични пласмани и питање кредита индексираних у швајцарским францима. У нову годину улазимо са стабилним и организованим банкарским системом, са стабилном валутом која омогућава предвидиво планирање, с добрим макроекономским показатељима и најавом високог раста, каже Васић.

Задуженост грађана и привреде је, по његовом мишљењу, таква да оставља још доста простора за развој кредитног пословања.

Дигитализација је озбиљно започета и такође омогућава убрзани раст ових услуга. То су разлози због којих са великим оптимизмом чекамо 2021. годину, поручује генерални секретар УБС, Владимир Васић.