У Костолцу убрзана градња блока Б3, на мрежи 2023. године

Прошле године степен готовости изградње блока Б3 подигнут је за чак 26 процената, кажу у ЕПС-у уз очекивање да ће до краја 2022. године степен физичке готовости нове термоелектране бити 99 процената.

По систему "кључ у руке" гради га кинеска компанија ЦМЕЦ, а руководилац портфолија кључних инвестиционих пројеката ЕПС-а Жељко Лазовић у изјави за Танјуг истиче да је реч о сложеном и комплексном, мултидисциплинарном пројекту.

"Стигли смо на готово 68 процената кумулативног степена готовости пројекта", истиче он.

За ову уникатну инвестицију у Србији истовремено се раде пројектовање, изградња објеката на локацији и производња опреме у компањима по свету, највише у Кини.

"Пројектовање је комплесно посебно зато што је рађено са Кинезима који то раде другачије него што се ради у Србији. Степан готовости пројектне документације је 95 одсто, добили смо 12 од 14 грађевинских дозвола", каже Лазовић.

Јасноће ради додаје да се ради о 950 свески пројектне документације од којих је тренутно урађено 860-870 свески, што је просторно пун двоипособан стан документације.

Током до сада изведних радова уграђено је 80.000 кубних метара бетона, ископано 250.000 кубика земље, положено 3.000 шипова.

"Огроман посао је урађен до сада, и постављене су добре основе да у 2022. години завршимо реализацију изградње блока", каже он.

Производна опрема будућег постројења обухвата 5-6 хиљада крупних компоненти који се производе у 130-140 фабрика у свету, а највећи део у Кини

"Сложено је то испратити и искоординирати, али на добром смо путу. Степен готовости свих уређаја је на нивоу 85 одсто, од чега је 47 одсто или у путу ка нама или је већ испоручено на локацију", рекао је он.

Сумирајући активности у 2021. години, Лазовић их описује као период стабилизације, у коју се ушло са завршеним радовима испод коте 0, па су реализовани радови изнад нивоа земље.

"Почетком 2021. степен готовости имали смо 42 одсто, а сада смо стигли на готово 68 одсто. За 26 одсто повећан је степен готовости ове инвестиције", рекао је он.

Издваја да је за годину дана урађено 6.000 тона челичне конструкције, на локацију је стигао велики број опреме, монтиран је статор генератора у турбогенераторско постројење.

"Од 14 система блока пет система је доведено до степена готовости између 80 и 90 одсто. Стабилизовали смо и направили изузетно добру основу за 2022. годину да приведемо крају изградњу, што се тиче извођења радова на локацији", каже он.

Лазовић као преломну истиче 2022. годину у којој очекује да на локацији у априлу буде више од 95 одсто опреме, и да се после завршетка изградње челичне конструкције у марту крене са монтажом котловског постројења.

"Очекујемо да у 2022. години грађевински и са инсталацијом опреме будемо у степену готовости преко 99 одсто, и да припремимо све основе да кренемо са пријемом и комишнингом да би пустили блок у роковима који је дефинисан од стране Кинеза", каже Лазовић.

Блок Б3 је од изузетног значаја за електроенергетски систем Србије и планирано је да као најмодернији ради у базном режиму.

"Радиће до год наша постројења из термосектора буду радила. Он ће бити у погону, надамо се, до 2050. године. Производиће готово 2,5 терават часова електричне енергије годишње, и тако покривати између пет, шест одсто наше потрошње у Србији", рекао је он.

Проблеме који су успорили изградњу блока Лазовић дели на оне око приступа пројектовању и ковид ситуацију.

Каже да су разлике у начину пројектовања довеле до кашњења што је померило производњу опреме и извођење радова, док је затим ковид утицао на кашењење у самој реализацији.

"Пуно тога је урађено да се ниво кашњења смањи. Кинези су поставили нови проџект менаџмент тим 2018, па је са 1,6 процената реализацију нови тим подигао на ових 68 одсто. Огроман посао је урађен, али изгубљено је неко време", каже он.

Додаје да је ЕПС урадио све да се кашњење умањи, те да је ангажујући људе из те компаније, консултанте и службе учињено све да се олакша кинеској страни да лакше и брже крене са реализацијом.

"Очекујемо да се у наредних годину и по дана заврши реализација пројекта", поручио је он.

Уз изградњу блока створени су услови и за повећању производњу и адекватан транспорт угља са копова до постројења.

Лазовић каже да је завршена изградња система багер-транспортер-одлагач који ће омогућити да се са девет милиона тона угља годишње производња угља подигне на планираних 12 милиона тона.

При пројектовању и изградњи блока приоритет ЕПС-а је била и заштита животне средине, а Лазовић истиче да је Студија о процени утицаја прошла јавну расправу и да је сагласност добијена.

Костолац је недалеко од Европске уније, односно Румуније, па је добијена и сагласност румунске стране на студију о процени утицаја.

"Испунили смо све што је тражено по нашем закону и прописима, а и по прописима ЕУ, са становишта заштите животне средине", каже Лазовић.

Објашњава да ће већ у погону бити вршена редукцију загађујући честица.

"Азотни оксиди се у котловском постројењу смањују са нивоа 800 милиграма по м3, на 200 милиграма. Сумпордиоксид са постројењем смањујемо са 8-9.000 милиграма по кубику на 150 милиграма. А на крају честице летећег пепела смањујемо са једног грам на 10 милиграма по кубику ваздуха", објаснио је он.

Вредност изградње Блока је 618 милиона долара и реализује се у сарадњи са партнерима из Кине, а реализује се на основу међудржавног споразума Србије и Кине.

У ЕПС-у наводе да је цена инвестиције остала у планираним границама, јер је уговор закључен по систему кључ у руке.

Објашњавају да је обавеза кинеске компаније ЦМЕЦ да у оквиру уговорене цене изгради целокупно постројење, а у складу са прописима и законима Србије.