Тема „Дневника”: Туристички потенцијали општина које излазе на Дунав

На састанку на ком је присуствовао и председник Покрајинске владе Игор Мировић било је речи о пројектима за марине, пристаништа, визиторске центре и бициклистичке стазе. Циљ састанка је био да Републичка и Покрајинска влада помогну малим општинама у рализовању и финансирању пројеката које су од значаја за развој туризма. На састанку је појашњено да општине имају два месеца да због поскупљења грађевинског материјала направе нову процену вредности пројеката.

Градоначелник Новог Сада Милан Ђурић је том приликом истакао важност пројекта уређења трим-стазе на Београдском кеју и свих других садржаја, попут постављања новог дечјег игралишта, теретане на отвореном, комплетно новог урбаног мобилијара у виду клупа и корпи, изградње нових спортских терена, али и кеја са петроварадинске стране - од моста Дуга до Жежељевог моста.

- Имајући у виду да је у току израда анализе увођења бициклистичке стазе на Мосту слободе, предложио сам министру реализацију и тог важног пројекта за наш Град – казао је Ђурић на састанку.

Председница општине Апатин Дубравка Кораћ је као приоритет истакла изградњу визиторског центра на простору некадашње Харчаш чарде, као и проширење апатинске марине за нових 50 везова. Шеталиште над Дунавом у Старом Сланкамену, “Српска Кападокија” и плаже у општини Инђија су овде и приоритети према речима председника овог сремског места Владимира Гака.

- Шеталиште ће бити дугачко око 620 метара. Имамо комплетну пројектну документацију, а то шеталиште би представљало праву атракцију – казао је Гак за “Дневник”. Почетак стазе је планиран код туристичког инфо центра општине Инђија и простираће се до марине Мика Алас.

Пројекат који завршавају у овој општини је такозвана “Српска кападокија” у оквиру којег ће бити омогућено летење балонима изнад Крчединске аде.

Када је реч о Белој Цркви начелница одељења за урбанизам, привреду и инспекцијске послове Снежана Радојичић казала је да та општина планира да изгради бициклистичку стазу од Старе Паланке до Врачевог Гаја у дужини од око 7,4 километара и ширине 2,5 метра.

- Изградњом бициклистичке стаза поред Дунава, као дела трансевропских бициклистичких стаза, из правца Ковина до Старе Паланке, као и из правца Беле Цркве–Врачев Гаја до Старе Паланке, биће формиран затворени систем бициклистичких стаза и тиме ћемо, надамо се, грађане подстакнути да више користе еколишке начине пребоза - појаснила је Снежана Радојичић.

Општина Ковин представила је два пројекта: ауто-камп на Шљункари, као део спортско - рекреативног комплекса и бициклистичку стазу кроз јужни Банат.

- То је одличан пројекат јер бисмо, заједно с Белом Црвком повезали стазу кроз наше оптине, а Шљункару, која је изуезтно лепо и популарно излетиште, у близини које се гради и базен, учини још атрактивнијом за посетице.

Општина Бачка Паланка излази на леву обалу Дунава у дужини од око 29,4 километра и на десну обалу у дужини од око 7,5 километра, а према речима председника општине Бранислава Шушнице та локална самоуправа је уложила новац у израду пројектно–техничке документације за ојачање обале приобаља Бачке Паланке и реконструкцију постојећих пешачких стаза, регатну стазу са пратећим садржајима и недостајућу инфраструктуру, а приводи се крају пројектно – техничка документација за мост преко Дунава код Бачке Паланке - казао је Шушница. - Потенцијални пројекти од општег интереса, чија изградња је дефинисана планском документацијом, а који имају утицај на развој туризма у Бачкој Паланци су путничко пристаниште, марина, теретни терминал, али  Општина још није почела израду пројектно техничке документације за те пројекте.

Град Сомбор је представио изградњу марине за мања пловила на каналу Бездан–Врбас код бродоградилишта Бездан, где је процењена вредност радова до два милиона евра. Како појашњавају конкурисали су за добијање новца, а марина ће бити дужине 20 метара са 120 везова. Изградњу визиторског центра корисне површине око 1.000 квадратних метара на локацији код Музеја Батинске битке у Бездану и изградња пристана дужине 40 метара за бродове на локацији водно-граничног прелаза на Дунаву су такође предлози града Сомбора. Изградња визиторског центра би коштала 1.200.000 евра, а постављање и изградња другог пројекта 600.000 евра.

За развој туризма у Беочину од посебног значаја ће бити изградња путничког пристаништа за међународни саобраћај у Баноштору. Како је истакла председница општине Беочин Биљана Јанковић изградњом пристаништа за међународни саобраћај, општина Беочин би у значајној мери унапредила своје позиционирање на туристичкој мапи Подунавља. Поред тога та локална самоупрва је ове године по први пут добила своју Туристичку организацију.

- Управо могућност изградње пристаништа у Баноштору посматрамо као шансу да кроз наутички туризам представимо дестинације и разноврсне садржаје које Беочин нуди, а који још увек нису довољно препознати међу посетиоцима - казала је Биљана Јанковић.

Председник општине Бач Стева Панић је за “Дневник” појаснио да постоји пројекат за реновирање дворца Фриц – Христић у Бачком Новом Селу који је изграђен 1900 године. Замишљено је да то буде едукативни центар и место где би се бициклисти који се крећу стазом Еуровело шест могли окрепити и детаљније информисати о понуди општине и осталих градова.

- Према подацима из 2019. године 14.000 туриста прође бициклистичком стазом и они када пређу границу из Хрватске или Мађарске све до Новог Сад немају неко место где би направили паузу или добили детаљније информације о туристичкој понуди. Зато смо дошли на идеју да реконструишемо стари дворац у неку врсту едукативног центра – казао је Панић. Додао је да је приоритет Бача марина у Бачком Новом Селу, али и осевтљење бента од поменутог места до ловишта Плавна.

Општина Ковин представила је два пројекта: ауто-камп на Шљункари, као део спортско-рекреативног комплекса, и бициклистичку стазу кроз јужни Банат, и то део који пролази кроз Ковин, све до Беле Цркве, у дужини 10,3 километра и који се поклапа са међународном рутом Еуровело 6 и 13. „Имамо припремљена оба пројекта, међутим предрачуни су рађени пре неколико година, те је потребно да урадимо нове премере”, кажу у Општини Ковин.

С. Аничић Илић

С. Ковач