Светска банка: Глобална економија би могла да падне у рецесију 2023.
ВАШИНГТОН: Светска банка оборила је данас прогнозе раста за 2023. годину на ниво који је на ивици рецесије за многе земље, а као разлог се наводи утицај интензивираног повећања каматних стопа, наставак рата у Украјини и колапс главних мотора глобалног економског раста.
Очекује се глобални раст бруто домаћег производа од 1,7% у 2023, што је, ако се изузму рецесије 2009. и 2020. године, најнижа стопа за скоро три деценије, наводи се у извештају СБ, преноси Ројтерс.
У prеthodnom Извештају о глобалним економским перспективама, објављеном у јуну 2022. године, банка је прогнозирала глобални раст у 2023. од 3,0 одсто.
Међутим, како је саопштено, дошло је до великог успоравања у развијеним економијама, укључујући прогнозиране оштре резове на 0,5 одсто и за Сједињене Америчке Државе и еврозону, што би могло наговестити нову светску рецесију за мање од три године након последње.
„С обзиром на осетљиве економске услове, сваки додатни неповољни утицај, попут инфлације више од очекиване, наглог пораста каматних стопа да би је обуздали, поновног оживљавања пандемије COVID-19 или ескалације геополитичких тензија – могли би гурнути глобалну економију у рецесију“, упозорава Светска банка.
Суморни изгледи ће бити посебно тешки за тржишта и економије у развоју, док се боре са великим теретом дуга, слабљењем валута и растом прихода, као и успоравањем пословних инвестиција, чија се годишња стопа раста у наредне две године предвиђа на 3,5 одсто, што је за око половину ниже у односу на последње две деценије.
"Успоравање раста и пословних инвестиција имаће поражавајуће последице на образовање, здравство, сиромаштво и инфраструктуру, укључујући и све веће захтеве услед климатских промена", истакао је председник Светске банке Дејвид Малпас у саопштењу.
Раст Кине у 2022. пао је на 2,7%, што је други најнижи резултат од средине 1970-их, изузимајући 2020. годину, када је услед пандемије COVID-19 дошло до превирања на тржишту некретнина и суше, који су погодили потрошњу, производњу и улагања, стоји у извештају Светске банке.
Предвиђен је опоравак раста на 4,3% за 2023. годину, што је 0,9 процентних поена испод јунске прогнозе.
Светска банка примећује да су неки инфлаторни притисци почели да јењавају крајем 2022. године због нижих цена енергије и роба, али да услед нових ризика базна инфлација може потрајати.
Ово би могло довести до тога да централне банке реагују повећањем каматних стопа више од тренутно очекиваног, што ће додатно успорити глобални привредни раст, додаје се у саопштењу.
Светска банка је затражила већу подршку међународне заједнице земљама са ниским приходима које су у све већем ризику од дужничке кризе.
Нова концесиона финансирања и грантови потребни су заједно са коришћењем приватног капитала и домаћих ресурса који помажу у повећању улагања у климатску адаптацију, људски капитал и здравље, наводи се у извештају.
Одбор извршних директора Светске банке ове недеље разматра нову "развојну мапу пута" за институције у правцу проширења кредитних капацитета усмерених на климатске промене и друге глобалне кризе.