Старе девизне штедише поднели пријаве за враћање новца
БЕОГРАД: Грађани Србије који су свој новац штедели у банкама бивших југословенских република, а чија средства су остала "замрзнута" након распада СФРЈ поднели су до сада 1.770 пријава за повраћај новца.
С друге стране, кажу за Танјуг у Министарству финансија, из бивших југословенских република стигло је око 6.000 потраживања на адресу надлежних у Србији.
Ради се о неисплаћеној девизној штедњи која је положена до 27. априла 1992. године код банака са седиштем на територији Србије и њиховим филијалама на територији бивших република СФРЈ.
За сада није познат тачан број штедиша који траже свој новац као и висина средстава која "леже на рачунима" банака, а које су у међувремену промениле власнике.
Иако до сада није утврђено колико новца је остало у банкама, највиши износ који по закону може бити исплаћен је укупно око 310 милиона евра.
У тај износ је урачуната и камата до 2016. године.
Тек када се утврди укупан број признатих пријава потраживања и укупан износ тако штедње, знаће се цифра која мора да се исплати, ако не штедишама на чије име је гласио рачун, онда њиховим наследницима.
"Тачан број штедиша из Србије који ће остварити право на девизну штедњу ће се знати након завршетка пријављивања потраживања 23. фебруара ове године", кажу за Танјуг у Министарству финансија.
Највећи износ потраживања се односи на банке са седиштем на територији Србије, а које су имале филијале на територијама бивших република СФРЈ, као што су, на пример, Југобанка, Инвестбанка...
Закон о регулисању јавног дуга Србије, по основу неисплаћене девизне штедње грађана, предвиђа исплату штедиша са простора целе бивше Југославије, од 31. августа 2019. године до 29. фебруара 2024.
У Министарству финансија кажу да с обзиром да је прошло доста времена и да су многе банке промениле власнике или су у стечају (Југобанка ад Београд у стечају као и Инвестбанка ад Београд), подаци који се тичу потраживања се прикупљају и од банака следбеница, а којих има више од 20.
Износ штедног улога биће конвертован у амортизационе обвезнице оним штедишама којима се призна право на исплату и висина потраживања.
Исплатиће се, кажу надлежни, у десет једнаких полугодишњих рата које доспевају сваког 31. августа и 28. фебруара.
"Почетак исплате је планиран за 31. август ове године, а требало би да буде завршена закључно са 29. фебруаром 2024. године".
Дужност сваког ко је новац штедео је да Управу за јавни дуг обавесте о томе у којој банци у Србији имају отворен рачун за пренос амортизационих обвезница као и на који наменски рачун и у којој банци се уплаћује новчани износ по доспећу амортизационе обвезнице.
Промет тих обвезница биће слободан, кажу у министарству, а девизе остварене њиховом продајом налазиће се на посебном девизном рацуну.
Девизе остварене продајом ових обвезница моћи ће се трансферисати и у иностранство.