Србија може својим биогасом да замени увозни гас
БЕОГРАД: Србија може прерадом жетвених остатака, органског комуналног отпада и талога из постројења за пречишћавање отпадних вода, да произведе више од три милијарде кубних метара зеленог метана и тако замени целокупни увоз природног гаса, оцењено је данас на округлом столу „Како обезбедити гасну независност Србије“ у организацији компаније Wabio инвестмент СР и портала Енергија Балкана.
Директор компаније Душко Бошковић рекао је Србија располаже озбиљним ресурсима у пољопривреди у виду жетвених остатака, који помоћуи технологије прераде којом располаже Wabio може нашој земљи да донесе енергетску безбедност и озбиљну зараду.
„Ако узмемо у обзир да у Србији има око 2,5 милиона хектара обрадиве површине и ако знамо да по хектару остаје око четри тоне жетвених остатака, долазимо до око 10 милиона тона остатака сваке године, што је веома озбиљан ресурс. А Wabio технологијом можемо да је претворимо у три милијарде кубних метара зеленог метана, што је тачно количина коју сада увозимо из Русиј“, оценио је Бошковић.
Нагласио је да зелени метан, за разлику од природног гаса, има негативну емисију угљандиоксида.
Бошковић је напоменуо да је производна цена зеленог метана од око 250 евра за 1.000 кубика, два и по пута нижа од цене увозног природног гаса.
Нагласио је да се Wabio технологијом прераде остатака жетве као нуспроизвод добија дигестат, који може потпунио да замени минерално ђубриво.
„Све то може значајно да повећа профит наше пољопривреде за око 250 милиона долара“, рекао је Бошковић.
Додао је да се уз процењену производњу дигестата од седам милиона тона годишње та зарада повећава за још две милијарде евра.
Помоћник министра рударства и енергетике за нафту и гас Раша Којчић рекао је да је ово веома важна тема за енергетску безбедност Србије, која је приоритет наше државе.
„Производња биогаса у будућности може да заузме значајно место у енергетској безбедности. Ако сте произвођач и имате довољне количине енергената, то вам улива сигурност, али поред тога производња биогаса доприноси и зеленој транзицији, односно води бригу о нашој планети, што је свима нама циљ“, закључио је Којчић.