Србија ће морати да уједначи акцизе на јака алкохолна пића

На онлајн конференцији "Економске теме у процесу европских интеграција Србије" у организацији Центра за европске политике, Јелена Ранчић из НАЛЕД-а, координаторка радне групе Националног конвента о ЕУ за поглавље 16, рекла је да то поглавље у преговорима са ЕУ још није отворено, с озбиром на оцену Европске комсије да Србија није остварила кључни критеријум који се односи на уједначавање акцизе на јака алкохолна пића.

"Кључна препрека за отварање овог поглавља због чега ЕК није дала зелено светло је то што основно мерило да се елиминише фискална дискриминација произвођача јаких алкохолних пића није испуњено", рекла је Ранчић. 

Навела је да приходи од акциза чине 13 одсто укупних јавних прихода у Србији и да ће Србија уласком у ЕУ морати да уведе и акцизе на природни гас, угаљ и кокс, док ће акциза на дуванске производе бити знатно повећана. 

Директива ЕУ о акцизама прописује минималну акцизу, али земље чланице задржавају право да уведу веће акцизе од минималне, објаснила је Ранчић. 

Ранчић је рекла да је Закон о ПДВ у Србији у великој мери усаглашен са директивом ЕУ и пре него што постанемо чланица Уније неће бити неопходне неке значајније промене у функционисању ПДВ-а, а да ће се на листи производа и услуга у ПДВ систему по вишој стопи уласком у Унију наћи и гас, топлотна енергије и куповина прве некрентине. 

Учесници онлајн конференције указали су на значај извештавања медија о економским темама на путу Србије ка ЕУ, а за које кажу да се директно односе на произвођаче и грађане, попут заштите потрошача и јавног здравља, конкуренције и слободе пружања услуга. 

Душан Протић из Центра за европске политике, координатор радних група Националног конвента о ЕУ за поглавље 1 које се односи на слободно кретање робе, поглавље 3 које се тиче слободе пружања услуга и поглавље 28 - заштита потрошача и заштита здравља, каже да у Србији међу невладиним организацијама нема довољно актера који се баве одређеним питањима важним за саме произвођаче и грађане и да се о томе мора више говорити у јавности. 

Слободан Крстовић из НАЛЕД-а, координатор радне групе за поглавље 8 које се односи на конкуренцију каже да је то поглавље, поред поглавља које се односи на заштиту животне средине, једно од накомплекснијих поглавља, и да предстоји низ година структурних реформи нарочито у делу који се односи на јавна предузећа. 

Каже да нови закон о контроли државне помоћи треба да омогући оперативну независност Комисије за доделу државне помоћи, а да ће се након формирања нове Владе радити на изради новог закона о заштити конкренције. 

Крстовић наводи да су све то теме које у време пандемије вируса корона добијају додатни значај и додаје да су различите државе изашле са мерама помоћи привреди у таквим условима. 

Очекује се, каже Крстовић, да се подршка привреди настави у наредном периоду. 

Директорка и главна уредница Нове економије Биљана Степановић каже да је у економском новинарству могућност манипулације много већа него у политичком новинарству, због ниског знања новинара који извештавају о економским темама и публике која чита те текстове. 

Навела је да се та медијска кућа определила да људима нуди информацију, а не пропаганду, те сматра да смо тренутно у ситуацији у којој о теми прикључивања ЕУ и поглављима можемо да говоримо само на теоријском нивоу. 

Главни и одговорни уредник портала Еуропеан Western Балканс Немања Тодоровић Штиплија каже да се радионице о извештавању медија о економским темама у процесу европске интеграције Србије одржавају у оквиру пројекта који је покренут са Центром за европске политике у сарадњи са НАЛЕД-ом. 

Навео је да тај пројекат промовише девет економских преговарачких поглавља.