СПОЉНИ ДУГ СРБИЈЕ ЈЕ ОДРЖИВ Неопходна је фискална дисциплина; Спорно 396 милиона евра у овој години?
БЕОГРАД: Резултати анализе одрживости спољног дуга указују да је Србија у коридору раста од два до четири одсто на средњи и дуги рок без непредвидљивих шокова, макроекономски стабилна и да је спољни дуг одржив, наводи се у закључцима анализе одрживости дуга и перформанси раста Србије од 2023. до 2032. године објављеној у најновијем издању билтена Макроекономске анализе и трендови (МАТ).
Аутори анализе указују да би ипак слабији учинак извоза и евентуални даљи раст дефицита текућег рачуна, уз депрецијацију динара, због одређених кретања на међународним тржиштима капитала и роба, могао да угрози одрживост дуга.
Истичу да у прилог томе говоре и очекивања да ће економије Европске уније ове године забележити ниже стопе раста од раније пројектованих али и боља перспектива од 2025. године, због чега би се Србија могла сусрести са нижом иностраном тражњом за њеним робама и услугама у овој години.
Да би дуг био одржив и да би се избегло стање које изискује нагле корекције макроекономске политике, императив је фискална дисциплина и адекватна контракција јавног задуживања, истиче се у анализи.
Додаје се да су девизне резерве тренутно адекватне и да обезбеђују довољно простора за ублажавање утицаја екстерних шокова, али да би доносиоци одлука требало да остану посвећени здравој макроекономској политици и даљем стварању заштитних резерви како би се избегли проблеми са дугом.
Аутори наводе да су за задовољавање фискалне потребе земље и без угрожавања одрживости дуга, потребни даљи напори да се ојача управљање јавним дугом, створи додатни фискални простор за повећање продуктивних инвестиција науштрб непродуктивне потрошње.
У том смислу се, сматрају они, неопходно осврнути и на планирани инвестициони план од 2024. до 2027. године, па наводе да би планирана додатна јавна "инвестициона ињекција" од око једне милијарде евра годишње за реализацију пројеката попут BеlExpo-a и других резултирала одступањем од планираног равнотежног фискалног резултата према аранжману из предострожности са ММФ-ом.
У случају могућег редефинисања те линије на ниво дефицита од три одсто БДП-а, што представља праг у Европској унији – тзв. мастришки критеријум, имали бисмо једино раскорак у 2024. години, у којој би било потребно уштедети или покрити без задуживања око 396 милиона евра, наводе аутори анализе.
Додају да је овде основно питање апсорпционе моћи у реализацији планираних јавних инвестиција у 2024. години, будући да је неопходно апсорбовати пет милијарди евра инвестиција у јавном сектору.
Зато је, оцењују они, зависно од раста БДП-а односно укупне конјунктуре, тачка прелома везана за питање регуларног индексирања плата и пензија пре свега због инфлације али и због реалног раста БДП-а.
Зато се у ходу приступа и рангирању приоритетних пројеката у 2024. години и сагледавању путање реализације од административних услова, финансирања, уговарања, имплементације, односно извођења радова и надзора.
Аутори анализе о одрживости српског дуга указују да је питање напрезања будуће макроекономске равнотеже, након 2027. године и услова раста и развоја због значајних јавних инвестиција у периоду пре тога, повезано са трендовима и могућим обртима на европском и светском финансијском тржишту, као и са трендовима раста и транзиције на европском тлу.