С ММФ-ом ДОГОВОРЕНО Од 1. маја јефтинији гас за привреду
Потпредседник владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је да је један од најважнијих резултата управо завршене Мисије ММФ Србије постигнута сагласност у вези са променом методологије обрачуна цене гаса за привреду од 1. маја, што ће донети снижавање трошкова за овај енергент. То ће даље, како је рекао, погурати отварање додатних радних места.
„Нећемо одустати од политике раста, желимо да грађани Србије буду поносни на нашу земљу”, рекао је Мали, саопштило је министарство. Мали је поводом треће ревизије стендбај аранжмана из предострожности истакао да је општа оцена да је Србија, упркос свим изазовима, задржала макроекономску стабилност.
Разговори мисије Међународног монетарног фонда (MMF) с делегацијом Републике Србије су завршени, саопштила је Народна банка Србије (НБС) и истакла да макроекономски резултати у оквиру програма остају јаки, уз дезинфлацију, рекордно високе девизне резерве и снажно тржиште рада.
Током разговора константовани су и опоравак раста, солидна фискална позиција, као и то да су испуњени сви квантитативни циљеви за крај 2023, а да програм структурних реформи добро напредује. Разговори су вођени у оквиру трећег разматрања резултата спровођења договореног економског програма у оквиру стендбај аранжмана (Stand-by Arrangement – СБА) који је закључен у децембру 2022. године.
Током бројних састанака, разматрана су макроекономска кретања, економски изгледи и ризици, као и кључна питања у вези с реализацијом програма. НБС наводи и да су макроекономски резултати у 2023. години премашили очекивања, упркос бројним изазовима из глобалног и регионалног окружења, уз рекордне девизне резерве које сада премашују 25 милијарди евра.
Очувана је финансијска стабилност земље, инфлација се смањује, уз адекватну монетарну политику, а забележен је рекордан прилив страних директних инвестиција, неки су од закључака састанка. Истиче се и да је извоз робе и услуга потврдио отпорност упркос ниској екстерној тражњи, као и да је дефицит текућег рачуна платног биланса од 2,6 одсто бруто домаћег производа најнижи ниво до сада, док је фискални дефицит смањен на 2,2 одсто бруто-домаћег производа, а учешће јавног дуга у бруто домаћем производу на испод 53 одсто.
