Просечне зараде по делатностима: Ко научи добро да програмира, чека га плата 2.200 евра
Прошлогодишња новембарска просечна зарада у Србији је, по подацима Републичког завода за статистику, била 78.326 динара. Пошто просечна месечна зарада представља слику свих исплаћених зарада у току једног месеца и израчунава се на основу износа свих обрачунатих зарада и укупног броја запослених, јасно је да се примања у Србији веома разликују, односно за многе је тај просечни износ недостижан, а за неке је то тек део месечних примања.
Међу запосленима је и доста оних чије плате остају испод износа медијалне зараде - оне коју зарађује половина укупног броја запослених у Србији, а која је у новембру била 59.580 динара.
Просечне новембарске зараде запослених у јавном сектору биле су незнатно више од износа исплаћеног на републичком нивоу - 78.530 динара. Највише просечне зараде исплаћене су у јавним државним предузећима - 88.860 динара, а најнижа просечна примања имали су запослени у администрацији на локалном нивоу – 66.145 динара.
У новембру је најмање новца било у ковертама запослених у две области, а ни у једној области зарада није била нижа од 40.000 динара. Тог месеца најмање зараде исплаћене су у области остале личне услужне делатности - 42.401 динара, а потом у области припрема и послуживање хране и пића – 44.326 динара, те их дели 1.925 динара.
Запослени у администрацији на нивоу покрајине тог месеца су зарадили 87.482 динара, у просеку, а у администрацији на нивоу државе - 82.382 динара. Запосленима у здравству и социјалном раду, у просеку, исплаћена је зарада од 77.610 динара, у образовању и култури 72.867 динара, а у јавним локалним предузећима 70.464 динара.
Када се посматра просечна нето зарада у 19 делатности, за које РЗС објављује податке, у новембру је у шест била виша од републичког просека, а у 13 мања. Између највише и најниже новембарске просечне зараде по делатностима разлика је велика и износи чак 150.281 динар, односно готово две просечне месечне плате. Када се просечне зараде посматрају кроз призму медијалне, у две делатности износ је био нижи.
Просечна зарада у новембру је у пет делатности прескочила износ од 100.000 динара. Највише су, у просеку, зарадили запослени у делатности информисања и комуникације – 197.991динар, потом у финансијским делатностима и делатности осигурања – 116.827 динара, стручним, научним и техничким делатностима - 107.227 динара, зараде запослених у рударству биле су 104.410 динара, а у делатности снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација - 101.251 динар, Најмање новембарске просечне зараде исплаћене су у делатности услуге смештаја и исхране – 47.710 динара, а ова делатност је и једина у којој су тог месеца просечне плате биле мање од 50.000 динара.
Просечна зарада виша од 100.000 динара у новембру је исплаћена у 16 области. Зараде у области рачунско програмирање, консултантске и с тим повезане делатности и даље су једине које премашују 200.000 динара, односно у ковертама је, у просеку, било 256.319 динара. Запослени у овој области су у новембру, у просеку, зарадили 81.607 динара више од оних који су на другом месту по висини зараде, у ваздушном саобраћају - 174.712 динара. Након њих следе зараде запослених у области научно истраживање и развој 171.758 динара, управљачке делатности, саветовање у вези с управљањем - 137.766 динара, областима финансијске услуге, осим осигурања и пензионих фондова, била је 132.168 динара, телекомуникације - 123.916 динара, те услужне делатности у рударству и геолошким истраживањима - 121.368 динара.
Више од 100.000 динара, у просеку, у новембру су зарадили и запослени у области производња дуванских производа - 119.901динар, областима производња кокса и деривата нафте - 119.767 динара, експлоатација сирове нафте и природног гаса - 118.157 динара, производња основних фармацеутских производа и препарата - 115.243 динара, експлоатација руде метала - 112.882 динара, као и у области кинематографска и телевизијска продукција, снимање звучних записа и издавње музичких записа - 112.347 динара.
Д. Млађеновић