Програм за сузбијање сиве економије: Ојачати инспекције, растеретити привреду
Јачање инспекцијског надзора, унапређење рада Пореске управе и фискално и административно растерећење привреде три су главна циља новог Програма за сузбијање сиве економије до 2025. Концепт овог стратешког документа представљен је на данашњој проширеној седници Координационог тела Владе Србије за сузбијање сиве економије, у оквиру јавне расправе, која ће трајати до 28. фебруара.
Међу 24 предложене мере акционог плана за спровођење Програма, нашли су се даљи рад на смањењу пореза и доприноса
на плате, реформа непореских намета, даље унапређење транспарентности финансијских трансакција, успостављање пуне функционалности система еИнспектор и Контакт центра за пријаву сиве економије, као и унапређење прекршајних поступака у области сиве економије. Поред смањења фискалног и парафискалног оптерећења привреде, у области пореза предлаже се и поједностављење обрачуна пореза на имовину и омогућавање уплате пореза на један рачун за предузетнике. Почетници у пословању могу да очекују нове подстицајне мера како би стартовали легално.
Према мишљењу НАЛЕД-а, једног од иницијатора првог Програма за сузбијање сиве економије, репресивне мере нису довољне, те је за привреду важно обезбедити подстицајне услове за добровољно поштовање прописа.
- Приоритети за нас остају успостављање јавног електронског регистра непореских дажбина и укидање парафискала, измене радног законодавства у циљу препознавања флексибилних облика рада и проширење система за електронско ангажовање сезонских радника на друге делатности, у циљу смањења рада на црно – нагласио је председник Савеза за фер конкуренцију у НАЛЕД-у Иван Милетић и додао да ће приоритетне мере бити и развој безготовинских плаћања у приватном и јавном сектору јер инстант и картична плаћања укидају простор за учешће грађана и привреде у сивој економији и избегавање плаћања пореза.
Министар финансија Синиша Мали рекао је да је анализа примене prеthodnog Програма показала да је реализовано више од 70% њиме предвиђених мера, међу којима се посебно истиче доношење новог Закона о фискализацији и успостављање система е-фактура, чија ће пуна примена бити приоритет новог Програма.
-. Важан задатак за нас биће и даље фискално растерећење зарада. Пре пар година, фискално оптерећење зарада је било 63 одсто, а сада је тај проценат смањен на 61одсто. Такође, од 1. јануара ове године неопорезиви део зараде повећан је са 18.300 на 19.300 динара - рекао је Мали.
Европска банка за обнову и развој више од четири године подржава реформу инспекцијског надзора и за то време успостављени су систем еИнспектор, који је умрежио 36 републичких инспекција и Контакт центар за пријаву сиве економије, који годишње прими више од 20.000 представки.
– Успостављање повољног пословног амбијента је један од главних приоритета ЕБРД-а. Веома смо задовољни сарадњом са институцијама у Србији и НАЛЕД-ом на јачању капацитета инспекција, које су кључни елемент за сузбијање сиве економије. Наставићемо да посвећено доприносимо јачању конкурентности Србије у годинама пред нама, укључујући активности на подстицању дигитализације у свим областима привреде - рекао је регионални директор ЕБРД-а за Западни Балкан Матео Коланђели.
Д. Млађеновић