МИЛИОНИ НАМ ОТИЧУ НА СЛАВИНЕ Ево колико литара воде Новосађанин потроши за дан

Зато је и те како важно чинити све што је могуће да се водни ресурси сачувају, а допринос томе може дати свако од нас - уколико се само мало промене навике и рационално понаша у својим домаћинствима и ако се према водним ресурсима понаша тако да остану будућим генерацијама.  

Прошле године је, по подацима Републичког завода за статистику, за потребе снабдевања питком водом у Србији било захваћено 686 милиона кубних метара воде, корисницима је испоручен 441 милион кубних метара воде, а од тога домаћинствима 321 милион кубних метара. Трошак домаћинстава је, уз просечну цена кубика воде од 71,62 динара, био око 23 милијарде динара, односно око 200 милиона евра. С обзиром на то да струка упозорава да се вода нерационално троши, питање је колико се може у штедети - и воде и новца.

Професор емеритус на Природно-математичком факултету у Новом Саду Божо Далмација указује да у Србији има доста простора за уштеду воде, као и да је потрошња прилично већа од предвиђене. 

- До губитака воде долази и због квалитета водоводне мреже, али и због нерационалне потрошње - каже Далмација. - Када би се ти губици смањили на разумну меру, оствариле би се знатне уштеде и у кућним буџетима грађана и предузећа, а новац који би се на тај начин ушедео могао би бити усмерен у унапређење инфраструктуре у овој области. 

По речима проф. Далмације, постоје два начина губитка воде.

Први су губици воде изазвани квалитетом водоводне мреже који се се подразумевају, али се морају предузети кораци како би се они смањили у корист свих. Указујући да се они сада креће у распону од 30 до 40 одсто, Далмација истиче да би тај проценат требало свести на око 10 одсто.

Он, такође, истиче да би се морали смањити и губици воде изазвани нерационалном потрошњом.

- У Новом Саду је, рецимо, дневна потрошња воде око 250 литара по становнику, а требало би да буде у распону од 130 до 150 литара, што је норма у Европској унији, а предвиђена је и нашим правилником - каже Далмација.

Важно је да се повећа свест о значају воде и ограничености тог ресурса, каже професор Далмација. – Штедети се може на много начина. Ако се може, треба куповати савремене апарате и опрему за домаћинство који троше мање воде него раније, редовно проверавати да ли вода негде цури...

- Треба бити одговоран и схватити да је свака кап воде важна и да не треба дозволити да она истекне а да није на прави начин искришћена. Велике количине воде у Србији се баце - губитак због нерационалне потрошње у домаћинставима је, од места до места, између 10 и 40 одсто количина од укупне потрошње воде. Због тога је и те како јасно да простора за уштеду и воде и новца има јер се, због нерационалне потрошње, у Србији у просеку губи око 25 одсто - па би се исто толико могло уштедети. Кад би, рецимо, у Новом Саду дневна потрошња била 130 до 150 литара, сваки дан би се могло уштедети између 300 и 400 литара у секунди - а то је на нивоу три рени бунара годишње - каже Далмација. 

Све у свему, од 321 милион кубних метара воде вредне 200 милона евра, која из фабрика воде по Србији стегне до грађана, 25 одсто се нерационално потроши, а то је око 50 милиона евра.

Д. Млађеновић