Локалнe непорескe дажбинe: Сто намета, а корист једва видљива
Да непорески намети, њихова многобројност и несистематичност и даље представљају значајан проблем показала је и недавно објављена Анализа локалних непореских дажбина.
У систему постоји приближно 1.200 републичких непореских дажбина и око 100 различитих локалних административних такси и накнада које треба уредити, а осим што грађанима и привреди стварају сувишне трошкове и саме локалне самоуправе се жале да је уређење овог система доста запуштено те је и њихов допринос локалном buyеtu миноран - у структури укупних прихода ове дажбине учествују са свега 0,2 одсто.
Истраживање које је НАЛЕД, у сарадњи са КПМГ и уз подршку УСАИД-а, спровео у 15 градова и општина у оквиру Пројекта за реформу непореских прихода указало је на потребу унапређења постојећег система локалних административних такси, поготово у домену систематизације.
- Број локалних административних такси креће се у распону од 10 до 144 по локалној самоуправи, а интересантно је поменути да не постоји директна позитивна веза између укупног броја ових дажбина које прописује конкретна општина или град, њиховог износа и висине наплаћених прихода од локалних административних такси – већи број такси не значи нужно и већи приход за buyеt. Примера ради, наша анализа је показала да оне локалне самоуправе које прописују највећи број такси имају укупне приходе по глави становника ниже од просека. Анализа buyеtskih прихода свих 145 јединица локалне самоуправе у Србији показала је да непорески намети код више од половине градова и општина доносе тек око 0,18 одсто прихода. Ово је још један показатељ да енормни број ових дажбина треба смањити и системски уредити на нивоу читаве земље - сматра директорка за регулаторну реформу у НАЛЕД-у Јелена Бојовић.
Будући да су локалне административне таксе само мањи део непореских намета који се наплаћују у Србији и да је један од проблема тај што тренутно нико у земљи не зна које све таксе и друга непореска давања постоје, ко их наплаћује и у ком износу, НАЛЕД и КПМГ решење виде у успостављању централног, електронског и јавног регистра који би објединио републичке, локалне и покрајинске непореске дажбине.
- Регистар би, на једном месту, садржао информације о свим непореским дажбинама као што су назив, износ, коме се плаћа, број рачуна за уплату. Њега би требало успоставити уз увођење правила да се све непореске дажбине могу наплатити само уколико су уписане у регистар – додаје Бојовић.
Захваљујући регистру, корист би без сумње имали и грађани и привреда - и једни и други би имали јасан увид у то шта, у ком износу и коме плаћају, а предузећа би могла лако да предвиде своје трошкове пословања.
С обзиром да таксе доминирају у структури укупних непореских дажбина (75 одсто), НАЛЕД и КПМГ сматрају практичним да упис у регистар започне управо од њих.
Такође, након Анализе, саме локалне самоуправе покренуле су иницијативу за уређење локалних административних такси, тако да је то можда и први корак ка уређењу будућег регистра, наравно уколико Министарство финансија прихвати ову иницијативу.
Д. Млађеновић