Лакше се ваде паре за станове него за стартапе

Сваки други становник Србије уштеђевину од 10.000 евра радије би потрошио на куповину некретнине, а тек сваки десети би инвестирао у иновативно предузеће, речено је на представљању Годишњег истраживања ставова грађана и привреде о иновацијама; које је спровела та организација. 

Представници НАЛЕД-а изнели су податке да 46 одсто предузетника не би инвестирало у стартапове, иако сматрају да се исплати улагати у домаће иноваторе, док 52 одсто грађана сматра да ће иновације позитивно утицати на њихов живот, наводећи да се, у односу на прошлу годину, повећава проценат грађана који би предност дали иновативном производу и компанијама, понекад и без обзира на цену. 

„Резултати истраживања, као и Глобалног индекса иновативности, јасно нам указују у ком правцу треба даље развијати систем иновација у Србији. Пре свега, иноваторима морамо олакшати приступ финансирању. НАЛЕД подржава остварење тог циља кроз програм Стартек (StarTech), кроз који ћемо доделити три милиона долара бесповратних средстава за 100 иновативних бизниса”, рекао је директор за конкурентност и инвестиције у НАЛЕД-у Душан Васиљевић.

Душан Васиљевић је рекао да резултати истраживања, као и Глобалног индекса иновативности, показују да је 54 одсто привредника дошло до иновације модификовањем постојећег решења. 

Такође, 31 проценат њих иновирало је свој производ или производњу копирањем постојеће иновације, а тек свака десета иновација је потпуно нов производ. 

Нагласио је да, истовремено, треба радити на већем повезивању привреде и научних институција ради развоја иновација, као и на већој видљивости иновативних компанија и њихових решења. 

„То ће створити услове да имамо више резултата у односу на то колико се у Србији улаже у иновације”, оценио је Васиљевић.

Menayerka за регулаторну реформу у НАЛЕД-у Ирена Ђорђевић истакла је да су финансије за 41,5 одсто привредника највећа препрека за развој иновација. 

„Смањен је удео оних којима су сопствена средства главни извор финансирања, али их је и даље више од 80 процената, док се остали ослањају на кредите, субвенције државе, грантове, родбину и пријатеље. За програме подршке у развоју иновација није аплицирало чак 89 процената привредника, док више од 93 одсто њих није користило неку од пореских олакшица и готово нико није новац тражио код бизнис анђела, ВЦ фондова и других алтернативних извора”, рекла је Ђорђевићева. 

Додала је да је, ипак, смањен број компанија које немају buyet за истраживање и развој, те да је 10 одсто више фирми које се дигитално трансформишу.

З. Делић