Љајић: Трећина туриста у Србији непријављена
БЕОГРАД: Трећина туриста који проводе одмор у Србији нису пријављени, бораве често у нелегалном смештају, у приватним становима, кућама, викендицама, а за које власници тих "хотела" не плаћају порез нити на било који начин евидентирају своје госте.
Због непријављивања гостију и значајне своте новца коју због тога држава губи, министар трговине,туризма и телекомуникација Расим Љајић каже да је ресорно министарство покренуло пројекат електронске пријаве туриста и паушалног опорезивања оних који издају "стан на дан" а како би се решио овај проблем.
"Иако је тешко говорити у прецизним бројкама, сигурно 30 посто туриста бораве у Србији, а да нису пријављени и које не можемо да евидентирамо. Не може туристичка инспекција да улази у станове, као ни било која друга инспекција без полицијског налога, а полиција опет не може без судског решења. Према томе, то је један зачарани круг", каже Љајић за Танјуг.
Због тога што ови туристи нису званичном пријавом "покривени" у нелегалном смештају, а МУП нема податке, што је иначе пракса у свету када је реч о кретању и задржавању странаца у земљи, није могуће имати ни праву слику о дужини боравка гостију у туристичким центрима у Србији.
"Радимо на пројекту е-турист, покушавамо да уведемо електронску пријаву и ођаву туриста, пријаву боравишне таксе како би у сваком тренутку знали тачан број туриста и како би имали прецизне податке о њиховом броју", наводи министар.
Према подацима Републичког завода за статистику, у 2017. години је у Србији боравило укупно 3.085.866 туриста, од чега је домаћих било 1.588.693, а иностраних 1,497.173, односно, странци су чинили 49 процената укупног броја гостију.
Остварено је више од 8, 3 милиона ноћења, од чега су 38 процената били гости из иностранства, а само у јануару ове године је повећан девизни прилив од туризма за 21 одсто у односу на prеthodnu годину.
Међутим, каже Љајић, због тога што се не пријављују сви гости, стварни број туриста је значајно већи.
"Реални резултати туристичког промета су значајно већи од оних које ми саопштавамо, јер имамо огромну сиву зону коју покушавамо да смањимо са пројектом е-турист и пројектом паушалног опорезивања физичких лица која пружају смештај", наводи Љајић.
Парадоксалано је, оцењује, да у Новом Саду има свега 215 категорисаних приватних лежајева, у Београду 2.500, а да број туриста у Србији прелази цифру од три милиона.
"Морамо да мотивишемо све оне који издају смештај странцима, да им дамо подстицај да паушални порез који ће плаћати буде за њих довољно стимулативан, односно, да не буде висок, како би имали интерес да пријаве туристе и да буду у легалним токовима", каже Љајић и додаје да је то вазно и због сигурносних изазова.
На питање да ли постоји безбедносни ризик с обзиром да држава нема евиденцију ко су странци који се пријављују у нерегистроване станове, Љајић каже да је један од "главних адута Србије" у привлачењу страних туриста стабилност и сигурност коју странци осећају у Србији.
Каже да до сада није било забележених инцидената и назнака да они који су боравили у неким од нелегалних "хостела" представљају безбедносни ризик по грађане и државу.
Љајић закључује да је ова туристичка сезона почела позитивно и да очекује да се надмаши прошла година како по броју туриста тако и по висини средстава које ће држава остварити од туризма.
Као илустрацију доброг почетка сезоне каже да је у прва три месеца ове године подељено 32 хиљаде ваучера за одмор у Србији што је, напомиње, 30 процената више у односу на исти период прошле године.