Иста плата за исти посао од јануара 2021. године

Такође, примена појединих чланова који се односе на Правилник о организацији и систематизацији послова, вредновању радне успешности, рационализацији и оптимизацији рада јавних служби, право на коефицијент на основу напредовања, увећању плата за остварену радну успешност изнад очекиване, отпремнине раднику ком престаје радни однос због рационализације и оптимизације, отказу због неостваривања очекиване радне успешности и због потребе послодавца  примењиваће се од  1. јануара 2022. године.

Наиме, Влада Србије усвојила је закон о изменама Закона о запосленима у јавним службама, којим се предвиђа да нови платни разреди почињу да се примењују од 1. јануара 2021. године, а након годину – 1. јанаура 2022. – почеће да се примењују чланови Закона о запосленима у јавним службама који ће мерити рад запослених.

Као разлог за те измене наводи се потреба да се редефинишу рокови од којих почиње примена одредаба Закона о запосленима у јавним службама. Предлаже се да се платни разреди уведу 2021. године у оквиру расположиве масе новца за исплату плата и других примања запослених чије се плате финансирају из buyеta, односно да се почетком примене тог закона не наруши финансијска стабилност државне касе и којом се обезбеђује дугорочна финансија одрживост. Фискални савет Србије је половином године најавио могућност новог одлагања увођења система платних разреда, подсећајући на то да се дефинисани рокови пробијају од самог почетка, 2013. године. Владин Нацрт фискалне стратегије за 2020. годину предвидео је да се увођење система платних разреда помери још даље, односно на половину те године, а то, по оцени Фискалног савета Србије, додатно удаљава ову државу од уређеног система зарада у општој држави.

Шта каже међународна пракса

Међународна пракса показује да је најчешћи распон између најниже и највише зараде у европским земљама 1 : 12. У Србији је новим Законом о систему плата у јавном сектору дефинисан распон између најнижег и највишег коефицијента за зраде 1 : 7,5, што само по себи није толики проблем. Проблем је у томе што је основица с којом би се множили прописани коефицијенти планирана сувише ниско – на нивоу који је тек нешто изнад половине минималне зараде.

Но, Фискални савет Србије је упозорио на то да је већа опасност од одустајања од реформе усвајање лошег система платних разреда који би „зацементирао” постојећи неуређени систем зарада. Јер, ако Влада жели да задржи најквалитетније људе у јавном сектору, потребан је довољно широк распон зарада – што тренутно није случај. Просечна зарада у општој држави је тренутно око 20 одсто виша него у приватном сектору, али је распон зарада за највећи део јавног сектора мали. ФСС наводи да тако, рецимо, лекар-специјалиста у Србији има само три пута већу плату од најниже плате неквалификованог радника.

Љ. Малешевић