Економски односи Србије и Хрватске бољи од политичких

Подаци како хрватских, тако и српских економиста, такође говоре да је за само годину дана, од 2016. до краја 2017. године, суфицит у робној размени на српској страни увећан за више од 13 милиона евра.

Укупна робна размена између Србије и Хрватске у 2016. години износила је 903,8 милиона евра и бележи повећање од 4,8 одсто у односу на  2015. годину, а тренд раста приметан је из године у годину. 

 Подсетимо, извоз у Хрватску износио је пре две године 467,3 милиона евра, што је за 17 одсто више у односу на 2015. а увоз из Хрватске се 2016. смањио за 6,1 одсто у односу на 2015. и износио је 436,5 милиона евра.

Цифре показују да је остварен суфицит у робној размени био 30,8 милиона евра. 

Кључ квалитета живота грађана у региону је, по оцени економиста, у јачем привредном регионалном повезивању, али се кључ, напомињу, увек налази у рукама политике.

Разлике у пословној и политичкој клими такође се мере бројкама, које кажу да у Србији годинама послује више од 200 хрватских фирми, док је српских предузећа у Хрватској свега - десетак.

 Колика је снага утицаја хрватских предузећа у Србији показује и случај Агрокорових компанија које у нашој земљи запошљавају око 10.000 радника, а индиректно, стотине добављача су укључени у пословање са овим концерном.

 Анкете међу привредницима у Србији кажу да је један од основних разлога зашто српске фирме мање улажу у Хрватску "затегнути политички односи" две земље, те претпоставка да неће бити једнако третирани као инвеститори из других земаља.

 Бројне нецаринске баријере, које су протеклих година примењиване ка Србији, додатно су пољуљале поверење потенцијалних инвеститора из Србије, као и чести случајеви дискриминације српских подузећа у приватизацији хрватских фирми.

Стручњаци напомињу да, како би се даље развиљали економско-трговински односи две земље, неопходна је активнија билатерална сарадња у решавања имовинско-правних питања, уклањање нецаринских баријера, усклађивање међудржавних прописа, те заједнички рад на регионалним иницијативама и иступ на трећа тржишта.

Такође, на пољу економске регионалне сарадње, оцењује се да је неопходно заједно интензивирати активности у Саветима за регионалну сарадњу, затим покренути више пројеката у Дунавској и Савској комисији...

Недавно започет пројекат Србије са Мађарском, на изградњи српског културно-туристичког центра у Мађарској и мађарског у Србији, један  је од примера међудржавног, културног и економског повезивања две земље и модел по којем, према оцени стручњака, је могуце јачати везе две земље.

 У Привредној комори Србије (ПКС) сматрају да, с обзиром да је Хрватска чланица Еуропске уније, а Србија ЦЕФТА, то доноси бројне предности за заједничку сарадњу две државе.

Српске фирме на тржиште Хрватске највише извозе свеже воће, месо и месне прерађевине, вино и алкохолна пића, грађевински материјал и металну жицу и мрежу, производе црне и обојане металургије, фармацеутске производе, делове за ауто индустрију...

Привредну сарадњу, сматрају, могуће је повећати највише у области прехрамбене индустрије, енергетике, туризма, информационих технологија, грађевинарства, металопрерадивачке индустрије али и туризма.

У том смислу, препоручују да се активности усмере на офанзивнији маркетинг српске привреде, повећање наших производа и услуга на хрватском тржишту.

Заједничка оцена економских стручњака је да би тренутна трговинска "предност" у размени са Хрватском могла бити замајац да такве резултате постигнемо и са другим државама региона, Мађарском, Бугарском, Румунијом или Словенијом...