ЕК уводи упоредне контроле: Квалитет бренда свуда једнак

Наиме, прошле године су земље источне Европе пренеле резултате својих упоредних тестова у којима се откривају разлике у саставу производа једне марке које се продају у западном и источном делу ЕУ. Резултати које је добила Мађарска, Словачка и Бугарска показали су разлику у квалитету неких производа исте марке, па се тако , између осталог, доказано да је “Нутела” мање кремаста, Кока Кола “сиромашнија” , а чоколада у праху “ Несквик” слабијег укуса. Било је ту и других производа који се за потребе тржишта источне Европе и Западног Балкана не праве у матичним државама компанија произвођача, већ су оне производњу за њих изместила у друге земље, где имају јефтинију радну снагу и услове за рад и своје производе намениле управо за источноевропско и балканско тржиште.

Јесте Европска комисија  прошле године издала “препоруку” чланицама ЕУ како да се боре против двоструког стандарда у прехрани, али сада је  одлучила да покрене нови метод тестирања како би се упоредио квалитет производа познатих марки. Први резултати на нивоу целе ЕУ биће саопштени до краја године. Тиме ће иста та Европска комисија другачије гледати на оптужбе земаља источне Европе и више неће моћи остати само на објашњењу да “мултинационалне компаније могу слободно да прилагоде своје производе различитим тржиштима”.

Анализа низа прехрамбених производа купљених у супермаркетима у осам чланица ЕУ – Немачкој, Аустрији, Чешкој, Пољској, Словачкој, Мађарској и Бугарској, показала је да се квалитет производа мултинационалних компанија који се под истом марком испоручују различитим европским земљама разликује.

Како за “Дневник” објашњава Горан Паповић, директор Националне  организације потрошача Србије, одавно је познато да многи производи који долазе на наше тржиште немају исти квалитет као оригинал.

Давно се зна да у Србију роба лошијег квалитета углавном стиже из Румуније, Бугарске, Мађарске и Пољске, где велике светске компаније имају развијену производњу намењену за становништво овог дела Европе. Резултати истраживања у суседној Хрватској,  доказали су да је квалитет детерџента за прање веша реномираног европског произвођача горег квалитета него у некој другој земљи ЕУ. Чешка и Словачка су ову упоредну анализу већ урадиле и установиле да чак трећина ЕУ производа који се продају код њих лошијег квалитета, као и Мађари и Словаци, рекао је Паповић.

Подсећа да је НОПС 2011. урадио упоредну анализу производа, али на малом узроку јер је реч о веома скупој анализи с обзиром да испитивање само једог хемијског производа кошта и до 2.000 евра, а да су резултати били фрапантни јер се показало да су креме за лице лошије, да чоколаде имају мање какаоа, а зачини више соли него поврћа.

Паповић истиче да заправо најмањи проблем представља квалитет “Милка” чоколаде, јер постоје други производи који се знатно више разликују, а које наши потрошачи навелико користе уверени да су они квалитетни као у западним државама.

Много већи проблем су хемијски производи, квалитет кобасица, меса и свега осталог што привлачи пажњу потрошача због марке произвођача и његове познатости управо по добром квалитету. Наши потрошачи се сусрећу с истим проблемом као и Мађари, Бугари, Чеси, Словаци и тога су и те како свесни. Свет је постао глобално село и наши држављани који купе исти производ на Западу и овде јасно виде разлику у квалитету. Зато и сугеришемо нашим потрошачима да читају деклерацију и из ње ће им све бити јасно. Ако је упутство на њој написано на хрватском, македонском, бугарском онда се зна да је то роба за источно тржиште, а ако на њему стоји и шпански, француски и немачки онда је реч о добром квалитету, каже Паповић.   

Многи производи који долазе на наше тржиште немају исти квалитет као они који се продају у западним земљама ЕУ. То је вређање достојанства потрошача, а Србија не сме себи да дозволи да буде сметлиште Европе. Шта значи оправдање познатих произвођача да своје производе прилагођавају локалним ускусима. Па то вређа достојанство и представља злоупотребу. Компанијама је само важна производња и да је повећају, а за потрошаче их није брига. Оне су отвориле погоне у сиромашнијим земљама ЕУ и одатле снабдевају опет нас “сиромашније”, а ми ваљда треба да будемо задовољни што уопште можемо да купимо производе познатих марки, објашњава Паповић.

Према његовим речима, НОПС је prеthodnih година упозоравао на то  што су сада и дефинитивно анализом утврдили Мађари, Бугари, Пољаци, Чеси.

Сада се ми из Србије спремамо да конкуришемо и добијемо средства за испитивање производа. Prеthodnih година смо се сналазили помоћу “штапа и канапа” када је реч о анализи квалитета производа, јер нисмо имали довољно новаца нити су наше лабараторије могле све да провере. Сада можемо да проверавамо квалитет производа  и зато тражимо новац од министарстава трговине и привреде, али за сада нема разумевања за тако нешто. Пробаћемо да кроз европске фондове дођемо до средстава, каже Паповић додајући да потрошачи Србије добро уочавају разлике и да се обраћају НОПС-у па је зато и важно да се ураде анализе и резултати презентују.

Љубинка Малешевић