Добра зарада и радно време маме достављаче

Истраживање је обухватило ангажоване на пословима доставе и превоза на платформама као што су Глово, ЦарГо, Wolt, Мр. Д и Уради заради, а укључило је и таксисте. Ове године је уочено да су зараде ангажованих и даље изнад просечних, да ове послове чешће раде мушкарци него жене, али и да није направљен никакав помак када је реч о синдикалном организовању ових радника. Нису стигли чак ни до удруживања, као што су то успели запослени на Интернету, рекли су на данашњем вебинару аутори истраживања. „Дигиталне платформе су испод радара јавних политика у Србији, иако се њихово пословање развија и сада запошљавају много више људи, али и даље не знамо колико, јер званичан податак о томе не постоји”, рекла је једна од ауторки истраживања Тања Јакоби. Она је нагласила да ангажовани на платформама имају уговоре са посредничким предузећима.

„Када смо урадили правну анализу, видели смо да уговори имају типски модел недостатка, јер недостају неопходне информације, као што су број радних сати, где се рад одвија, како се плата обрачунава и тако даље„, рекла је Јакоби.

Ниједна платформа, као ни према резултатима истог истраживања из прошле године, није успела да покаже да подржава механизме колективног заступања и преговарања, те радници на платформама нису у могућности и нису заинтересовани за удруживање у синдикате који би представљали њихове интересе, наводе аутори Fairworka 2022. „Глово је показао да одржава фокус групе са радницима, где разговарају о проблемима са којима се суочавају. Али, то је једна контролисана средина, радници се не организују независно, већ их организује платформа, па то није механизам за самостално организовање радника”, рекла је једна од ауторки Fairwork-a Маја Ковач. Експерт за правна питања УГС Независност Стефан Тодић је рекао да су најређи уговори о раду, те да постоји одређени број привредника који имају своје предузетничке радње, које праве уговоре о пословно-техничкој сарадњи. Ипак, највише је оних који са посредничким фирмама на платформи раде по уговору о привремено-повременим пословима.

„Чак и уговори о раду на овим пословима не испуњавају неке одређене критеријуме, често се не спомињу правилници о раду, систематизације, нема описа послова, нити се јасно прецизира место рада”, рекао је Тодић. Он је казао да би било најбоље да сви ангажовани имају уговоре о раду, али са платформама, а не са посредницима. „Најбоље решење је да се достављачи и возачи запосле да раде за платформе. У најнеповољнијем положају су радници на уговорима о привремено-повременим пословима јер послодавац у том случају нема никакве обавезе, осим да им исплати дневнице”, истиче Тодић. Уговор о раду, као „формалнији” уговор, додаје Тодић, има неке елементе и неке обавезе и са њим се радници могу борити са послодавцем преко инспекције рада. „За уговоре о привремено-повременим пословима није надлежна инспекција рада и не можете да покренете радни спор и у том случају не може да се покрене чак ни радни спор”, објаснио је Тодић.

Људи на бициклима и мотору, најчешће у жутим и плавим „униформама“ и великим ранчевима, стални су призори које затичемо на улицама. Има их све више и више, а када су зараде у питњу, оне зависе од тога колико су достављачи вредни, а и брзи.

Они највреднији и најбржи месечно могу да зараде и до 2.000 евра.